Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

138Марина Жинић ИлићЈУНАКТвоји су очеви и оци, бранећи се десницоми снагом, освајали део по деода би сад ти, по драгом српском пољу ходиоучећи прва слова, док те траг милости водио.Настављаш, где су стали, дете си, бићеш човекпроносиш своје цело, носићеш гене довекпутоваћеш кроз градове, села...,бранићеш срцем: кости, ризницу, колевку,опела.Низаћеш блага душе, која сачувати требабуди ми први у свему, тако ће теби дедао теби бринуће мајка: чувај се, мушка главо,а кад се време жести, нестанку кажи: здраво.Говорићеш и даље верујем, надам се, волим,хоћу... док је пламичка свестис Богом се све може, на десет заповести.Чућеш хвалу и славу, Оче наш из нутринесрећа не долази сама, радост проноси Име.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 139МОЈ БЕЛИ АНЂЕО КУЋУ ПРЕЛЕЋЕМој Бели Анђео Кућу прелеће, крила мумуком натопљенапа вуку доле ка земљи, пијаној од суза.Из дана у дан, од Соколице до Газиместанаод Грачанице до Сушице, од Призренадо Љевишке, не зна куда би пре.Зову га старци, посрнули, деца,птице, кућерци, живеж и ждрали, чекају војнициу чудном строју...Велика Хоча, манастир СветихАрхангела, Зочиште, Ораховац...Он из светлости, лицем пред Смрточи му пију незнанци, спремају колац...Купа се у зноју да сачува роднуде му брод, да крене на другу обалу...Он се насмеши и прошапће: сто му куладо Девичанисмо дотле дошли, да се продајемо.Знамо ми ко колико вреди и настави свој кругима дуг, векове испред и векове изакад стигне до Високих Дечана, већ се огласилаПећка.Мој Бели Анђео Кућу прелећесваки му брат који га срећесвака му сестра што му ране вида, са лицемокренутим сунцу.Молим се и ја, да ме не изда паметда се окренем од себе.Не знам тад, куда би с почетком без крајаали знам - куда би ме одвела - Издаја.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 139МОЈ БЕЛИ АНЂЕО КУЋУ ПРЕЛЕЋЕМој Бели Анђео Кућу прелеће, крила мумуком натопљенапа вуку доле ка земљи, пијаној од суза.Из дана у дан, од Соколице до Газиместанаод Грачанице до Сушице, од Призренадо Љевишке, не зна куда би пре.Зову га старци, посрнули, деца,птице, кућерци, живеж и ждрали, чекају војнициу чудном строју...Велика Хоча, манастир СветихАрхангела, Зочиште, Ораховац...Он из светлости, лицем пред Смрточи му пију незнанци, спремају колац...Купа се у зноју да сачува роднуде му брод, да крене на другу обалу...Он се насмеши и прошапће: сто му куладо Девичанисмо дотле дошли, да се продајемо.Знамо ми ко колико вреди и настави свој кругима дуг, векове испред и векове изакад стигне до Високих Дечана, већ се огласилаПећка.Мој Бели Анђео Кућу прелећесваки му брат који га срећесвака му сестра што му ране вида, са лицемокренутим сунцу.Молим се и ја, да ме не изда паметда се окренем од себе.Не знам тад, куда би с почетком без крајаали знам - куда би ме одвела - Издаја.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!