Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 133Отворим прозоре ока и гле: ухватим рађање новога дана. Живот секораком пружа и реч ме прену: Не, ниси сама.С тобом су: Господ, звезде, твоја деца, свеци и преци. Окрећем сеТеби, душо: Само, веруј. И ништа не реци!Разгрћем магле света, потом оне с Балкана. Загрлим Србију моју,ставим је на сред длана. И сунце сиђе на шаре. Чекамо буба -мару, лептира, птицу.Зарна светлост да кане. Анђео се однекудјави. Усне бриде од среће, милошћу окупане.Кренем на Тврђаву рано. Дунав ме у стопу прати. Фрушка Горасе спрема, опија додиром тајни. Свратим у Карловце Сремске,напијем се воде и мира. Звоно ме далеко буди. Зацело, усредсвемира, водимо битке разне. И ону од Запада и Истока.Затворим прозоре ока. Склањам их од великог рата. Уздам се управду Божју, стиже небеска плата. Размишљам о томе још поласата. Ако их моја љубав не помири, шта потом и даље. Одједномпразнина неста. Сан ме опхрва, важне ми поруке шаље.Отворим прозоре ока. Милујем снагом зору, душа ми пуна и чиста.Урастам у плавет неба, срце дозива Христа. Збогом незнањерекох, хоћу доброту, лепоту, мир и песму...Нек оду нишчи, звери сизворишта. Обара ме љубав света. Не треба ми више ништа.Прислоних главу на раме Оцу. Упитах: када ће нестатитама? Хтедох да дознам још нешто, али све беше земно. Са мномсе побеђује, дете, воли неизмерно. Мој погледје у твоме и зато лагано теци. Окрећем се Теби, душо: Само, веруј.И ништа не реци!