Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
132Марина Жинић ИлићУМИВАЊЕ ЛОГОСАКад преживиш самоћу, јачи си од каменани ране више не пеку, ни трава руку не кидачело се не љуска, очи одводе у мирдуша се кораком претачеуздрхтала планета у трен постаје вечност.С оне стране зида лете усправне главетвоја и моја рука силазе с оловног лукаоткључавају наду, мудрац умива крв логосаводи најжешћу битку за исцељење.Ујед и моја жеља додирују се и садна трпези птицау истој равни с белином пресовано биље и сатказаљка исисава ноћу кругу ватре води се љубав, као у добаЛазе и Ленке.Бело избељено, црно још црњепо вери се раздвојише они што прескачу мракподметнуше месо и кости за век,сажимају небо и земљу у сводод смрти пуца глава месеца, падају капидо уста жедних допиру сенке, којима те будим.
НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 133Отворим прозоре ока и гле: ухватим рађање новога дана. Живот секораком пружа и реч ме прену: Не, ниси сама.С тобом су: Господ, звезде, твоја деца, свеци и преци. Окрећем сеТеби, душо: Само, веруј. И ништа не реци!Разгрћем магле света, потом оне с Балкана. Загрлим Србију моју,ставим је на сред длана. И сунце сиђе на шаре. Чекамо буба -мару, лептира, птицу.Зарна светлост да кане. Анђео се однекудјави. Усне бриде од среће, милошћу окупане.Кренем на Тврђаву рано. Дунав ме у стопу прати. Фрушка Горасе спрема, опија додиром тајни. Свратим у Карловце Сремске,напијем се воде и мира. Звоно ме далеко буди. Зацело, усредсвемира, водимо битке разне. И ону од Запада и Истока.Затворим прозоре ока. Склањам их од великог рата. Уздам се управду Божју, стиже небеска плата. Размишљам о томе још поласата. Ако их моја љубав не помири, шта потом и даље. Одједномпразнина неста. Сан ме опхрва, важне ми поруке шаље.Отворим прозоре ока. Милујем снагом зору, душа ми пуна и чиста.Урастам у плавет неба, срце дозива Христа. Збогом незнањерекох, хоћу доброту, лепоту, мир и песму...Нек оду нишчи, звери сизворишта. Обара ме љубав света. Не треба ми више ништа.Прислоних главу на раме Оцу. Упитах: када ће нестатитама? Хтедох да дознам још нешто, али све беше земно. Са мномсе побеђује, дете, воли неизмерно. Мој погледје у твоме и зато лагано теци. Окрећем се Теби, душо: Само, веруј.И ништа не реци!
- Page 83 and 84: РАЗГОВОР С МОНАХОМ
- Page 85 and 86: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 87 and 88: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 89 and 90: ЧУДОТВОРНА ИКОНАМА
- Page 91 and 92: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 93 and 94: ПО ТРАГУ ТВОМ, ГОСП
- Page 95 and 96: УСРДНА МОЛИТВАГосп
- Page 97 and 98: Прво и потоње и све
- Page 99 and 100: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 101 and 102: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 103 and 104: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 105 and 106: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 107 and 108: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Д
- Page 109 and 110: Питам се како си ти,
- Page 111 and 112: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 113 and 114: ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШК
- Page 115 and 116: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 117 and 118: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 119 and 120: ЧУДО ПОД ОСТРОГОМП
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129 and 130: Окруни дан сећањем.
- Page 131 and 132: ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПР
- Page 133: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 137 and 138: СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА
- Page 139 and 140: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 141 and 142: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 143 and 144: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 145 and 146: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 147 and 148: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 149 and 150: ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИ
- Page 151 and 152: Грудо моја, дарујем
- Page 153 and 154: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 155 and 156: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 157 and 158: ПОЉЕМ НЕБОХОДАПРИЧ
- Page 159 and 160: НА ДАН СВЕТОГА САВЕ
- Page 161 and 162: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 163 and 164: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 165 and 166: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 167 and 168: САН О ПОВРАТКУПРИЧ
- Page 169 and 170: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 171 and 172: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 173 and 174: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 175 and 176: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 177 and 178: Расељена браћа рич
- Page 179 and 180: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 181 and 182: БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋ
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
132Марина Жинић ИлићУМИВАЊЕ ЛОГОСАКад преживиш самоћу, јачи си од каменани ране више не пеку, ни трава руку не кидачело се не љуска, очи одводе у мирдуша се кораком претачеуздрхтала планета у трен постаје вечност.С оне стране зида лете усправне главетвоја и моја рука силазе с оловног лукаоткључавају наду, мудрац умива крв логосаводи најжешћу битку за исцељење.Ујед и моја жеља додирују се и садна трпези птицау истој равни с белином пресовано биље и сатказаљка исисава ноћу кругу ватре води се љубав, као у добаЛазе и Ленке.Бело избељено, црно још црњепо вери се раздвојише они што прескачу мракподметнуше месо и кости за век,сажимају небо и земљу у сводод смрти пуца глава месеца, падају капидо уста жедних допиру сенке, којима те будим.
Change language