Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
128Марина Жинић ИлићСАН О ХИЛАНДАРУУ Хиландару законачих, с немерљивиму простору и чуду расплинутог века.Огреја ме крв, уљуљка вода,уље из кандила, разгори плам срца.Са рамена десног, у плавет, Анђео полети.Како ли је тек свецима, рањеним мајкама...,док ничија деца походе тишину.Селе се невина, од немила до недрага.Да бар свикне око, кад не може душа.Косовска слутња, к`о ветар пустошисвојим шкрипама прецртава кости.Бич силе не стаје, подозривом хрлимењају се људи, одлазе куд камораб србски никуда, на кућном је прагу.Дочекује госте с пером и добротом.Три живота у један, да се с муком сажме,да се човек сретне с пепелом белинеи сто би му лета, за то било мало.Вир суза мојих и мог Текеришаули се у бунар српског Светитељаод светлила јаког, авет се уплаши.Мило сам газила, земљу Хиландараиверје ме зближи с Душановим царством.Стварност сан покида, у Белу недељу.
ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 129Као у времена апостолска, с љубављу, чистом срцуи зидови се размакну, на крилима Исусове молитве:„ Господе, помилуј ме, грешног “.Рађа се јутро и вече, од помисли, речи и дела, нижу се молитвеносећање и бдење. Господ управља коракедуше, у неодвојиву нит веже, небожитеље и земне.Осећање унутрашње радости држи велике и мале,све, који нехотице прилазе ка Лицу. И кад нечастивинашаптава и кад се горде часи, кад сујета плави.Кад греси косну срце надуман благошћу теши, бодридаром трпљења, одева ризом врлина. Спасава од непријатеља,видљивих и невидљивих.И нисмо сами, с нама су Господ, Божија Мати, светиАнђели, Христос је посреди нас. Прожимањем молитвене остајемо без утехе, ревнујемо попут птице.Расејан се трен за сунцем окреће, тад молимо за онекоји вређају и гоне, чинимо добра онима који мрзе, благосиљамооне који куну, љубимо и непријатеље.Изнова, сузе покајања лијемо, идемо кроз своју таму дохрама душе - спасавајући друге, а понајпре - себе.
- Page 79 and 80: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 81 and 82: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 83 and 84: РАЗГОВОР С МОНАХОМ
- Page 85 and 86: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 87 and 88: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 89 and 90: ЧУДОТВОРНА ИКОНАМА
- Page 91 and 92: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 93 and 94: ПО ТРАГУ ТВОМ, ГОСП
- Page 95 and 96: УСРДНА МОЛИТВАГосп
- Page 97 and 98: Прво и потоње и све
- Page 99 and 100: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 101 and 102: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 103 and 104: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 105 and 106: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 107 and 108: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Д
- Page 109 and 110: Питам се како си ти,
- Page 111 and 112: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 113 and 114: ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШК
- Page 115 and 116: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 117 and 118: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 119 and 120: ЧУДО ПОД ОСТРОГОМП
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129: Окруни дан сећањем.
- Page 133 and 134: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 135 and 136: НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ
- Page 137 and 138: СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА
- Page 139 and 140: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 141 and 142: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 143 and 144: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 145 and 146: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 147 and 148: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 149 and 150: ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИ
- Page 151 and 152: Грудо моја, дарујем
- Page 153 and 154: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 155 and 156: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 157 and 158: ПОЉЕМ НЕБОХОДАПРИЧ
- Page 159 and 160: НА ДАН СВЕТОГА САВЕ
- Page 161 and 162: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 163 and 164: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 165 and 166: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 167 and 168: САН О ПОВРАТКУПРИЧ
- Page 169 and 170: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 171 and 172: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 173 and 174: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 175 and 176: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 177 and 178: Расељена браћа рич
- Page 179 and 180: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
128Марина Жинић ИлићСАН О ХИЛАНДАРУУ Хиландару законачих, с немерљивиму простору и чуду расплинутог века.Огреја ме крв, уљуљка вода,уље из кандила, разгори плам срца.Са рамена десног, у плавет, Анђео полети.Како ли је тек свецима, рањеним мајкама...,док ничија деца походе тишину.Селе се невина, од немила до недрага.Да бар свикне око, кад не може душа.Косовска слутња, к`о ветар пустошисвојим шкрипама прецртава кости.Бич силе не стаје, подозривом хрлимењају се људи, одлазе куд камораб србски никуда, на кућном је прагу.Дочекује госте с пером и добротом.Три живота у један, да се с муком сажме,да се човек сретне с пепелом белинеи сто би му лета, за то било мало.Вир суза мојих и мог Текеришаули се у бунар српског Светитељаод светлила јаког, авет се уплаши.Мило сам газила, земљу Хиландараиверје ме зближи с Душановим царством.Стварност сан покида, у Белу недељу.