Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 119Граница опипљивог недодиром растепривезује мисао за слово, слово за речреч за делаона сеје ватру, он пресеца пламенгађају се јагодама срца, очима пипају зоругледају једно другом у браду.Потом, седају у брод који се љуљапролазност их осуђујевечност брусисвако им зрно из недра потапа у виноклицом хлеба се љубекаткад смело, заплове у ноћ.Трчећи кроз поља различкамирис равнице и послања враћа у зовколико ко дохвати великог у маломод глагола: моћи, хтети, смети, узети, дати...колико се ко даљином вратиу своју близину.А датост привезује ћутњомпод откосима невидљивог слутња и митпадајућег небавидан трептај на раскршћу ума:„...моја је освета, ја ћу вратити,говори Господ “.