Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

116Марина Жинић ИлићБЕЛИ АНЂЕОПеном дира, небом свија, преко поља дашком крина.Са иконе разнобојем, али увек непресушно. Из дубина.Чврстом вољом, праском звезде, вером тврдом радиспаса. У немоћи а причестно, одвајкада. Стиже трагомпрвогласа.Изокола, отворено гласне с пута, из тишине. Викомкиша, гнездом птице, развигором...сном детињегневидиша. С часног крста, са три прста...Чекајући хлеби вино. Доћи ће ти изнебуха, да те прене ваистином.Док се молиш и пребираш, није л` црно или бело.Са крилима провиђења свитањем ће и виделом...Да постанеш душом бољи, изнова ће, усред слутње.И у трену неспокоја, на прозоре бљеском муње.Да уморне мисли збрише, безгрешном ће барку. Луку.Каткад сузу и путоказ. Милосрђе... Руку ће уз Божју руку.Вечност спрема и смираје, души горчој од пелина.С топлином и колач ломи. У Име Оца и Сина. Очинските грли Творац, те небеску војску шаље. Извор водеживе сноси, вазнесењем срца даје. Заблуделог вратик Себи, удивљени да истраје. Свети оци говоре нам:Нада никад не престаје.На рамену десном стоји. Крштен га од тада носи.Уплаканом радост врати. Миротвори и узноси. Обасјавагоре, воде... Светлост душе не пориче. Изнова се Духомрађа, нит је голуб, нити птиче. Кад прецвета цвет у пољуи кад пупи ноћна тама, пријатељ је тада с тобом.У мислима, у венама. У нечују ал` осетом: стиже љубавсветог здања. Васкрслога Христа око. Пије сунцеод Постања.