Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

110Марина Жинић ИлићОЦУ СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИНије прошао поред речикао ни поред тебе Студенице,имао је хранилице за све птице,и дланове за жуљевеи брегове за кораке.Имао је Милешеву и настојбеу одслику Хиландара,у очима своје ђакеу времена несустала, дан без раке.Имао је брига безброја у њима звона стараи трпљење и падањеи дизање крај олтара,кад Сербиа беше земљанар у недру Симеона,кад подоји видик Аназа Лазара, Милутина, за Душана...Кад реч љубав узида сеу зидине вечног дара, сред Врачара.Није прешао преко међеда себе није преломио преко колена.Имао је и вретена и времена од имена,квасац душе, знојне веђе,кад се кида, тањи ткање.Ај, што беше нек се памтиу мислима, у делима, да се вратипоимање,кад загрми и кад сева,пупи завет целом српствуисторију Сава пева.