Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 109И опет слутим повратак, опет Христове дозиве...Опет ми сунце заискри, заветне мило казује,често се у Тебе закунем кад доброта плеви пољупце.Време невреме превеје, одсјај су вечни дукати.Ако се у Тебе улијем, бар једним јединим жуборомса шапатима мојим остаћеш. За сркут туге бићеш минајдражег зова утеха, за помилуј Господе сверука,за боле зарна крстина, под којом крчаг `ладује. Љубав јемоја залудна, ако ми снутке погасиш.Лутам кроз магле безречно, тражећи тајне даровеза Твоје свето уздарје, за оде ниске бисера.Берем ти цвасти ливаде, пчелама осет уклањамда нађем прелив за слово, у сваком трену да јесипретворена у шапат вечности.Безброј је судњих година, ћутње се у дах улегле.Жир је на храсту сазрео, сати су веку тумачи.Дуго је семе нежности паук пролећа расплео,славуј дршће с врбама, повратак пролећних немира.Твој трептај довољан је, да таме хоризонта покоси.Срне су у походу рањене, издишу облаци гранама.Са веђа бежи откуцај, Фрушкогорје росом оклева.Хармонију за рукав ухватих, процед млеча из сете.У себи нађох пореке! Залуд сам свице и претке!И целу себе преорах, благодат капца с тамјаном.Псалм Теби проклија.