Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

104Марина Жинић ИлићМИРЦвет је алергичан на зиму и рушевине( поготову оне изнутра ).А градили смо и падали, тражили лукуздравог разума и нехотице - место за живот.Прошлост је оскрнављена лошим навикамадрхти под тамним мрљама дворова, владаракумова, друмова...Лудило се шири - као воњ.Свет се свео на кукавичлуки све се свело на позивнице,кренеш ли на концерт, у дворану, на парти,за кафански сто ( ин је обрнуто од ни ).Ово не би прећутала ни моја баба, Петра:„ Чега се паметан стиди - тиме се луд поноси...“Мени је пак дража тишина, кажем ближњимавидела сам себе ( пре и после доласка )преварену, омађијану, обавијену шаренимлажама, затрпану туђим бригама, јеретичкимкњигама.На себе се мање освртала...У часу скинух сав терет са плећапредадох у Божје руке и себе ( и свет науке )и Адамово ребро и Евину јабукуи дечију луку. С Христом ( руку под руку )зидам мир, на коме ми завиде.И сада, и у варљивости,напуштао ме никада није: мој Анђео,Чувар.