Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
88Марина Жинић ИлићЗЛАТНО ДОБАКад ноћ решета, Хабитус не прилази.Блискост се огласи крикомпролазност учини узданицомпо пипавом мраку више се не срећемо.Звезде су простирке за све наше сновекад утихну хлебови и јаме.На венерином брегу срећу се и даљемушки и женски хромозоми,додирну нас каткад безобразне жељес руком спремном за крст.Настављамо путпо ком су неумрли ходилипроносећи радост.Питаш се: где се изгубило златно доба?Питам се и ја.Другима и није стало до себе,није ни до других.Због пролазностиЦар Душан прикован за сунце,у српску зору сузама наврати.Једном ми у сну рече - неће нас дати!И неће стати! И ја Му верујем.И ти ћеш поверовати, јер сунце Истиноми росу купи.Ово је само живота станка...вратиће се - наше - Златно доба.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 89И ЈА ПОЂОХ...Савладаше ме немир и страхкупих новцем кућу, не купих и дом.Имадох постељу у њему, али не и сан.Сат ми не донесе - ни смирај, ни време.Набавих књигу, али, не стекох - знање.Тада се појави онпонуди ми секс уместо љубави.Ни лекар ми не донесе здравље.Шта ће ми овај живот без живота, узвикнух...Над празнином застадох.Сунце на заласку разливене сумње смири.Месец се плео у крошњу челом.Пођох земна, за лепотом душеод присуства твога, лептир окападе ми на длан.Ту ( у себи ) пронађосмо мир.Каква дивна ноћ, о, каква дубинасве речи сливене у ћутања.Ма нека се живот и осипасамо кад сам ухватила тренне дам више животу да венеу инат не дамкад не могу ходом, мислима ћуи ја пођох, нигде даље од себемирисе пролећа, к`о трешње берем.
- Page 39 and 40: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 41 and 42: МЕТАМОРФОЗАПосле р
- Page 43 and 44: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 45 and 46: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 47 and 48: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 49 and 50: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 51 and 52: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 53 and 54: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 55 and 56: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 57 and 58: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 59 and 60: ЈАБУКА И ВИНОМисао
- Page 61 and 62: ЗАЛУД ГОСПОДАРИ СЕ
- Page 63 and 64: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 65 and 66: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 67 and 68: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 69 and 70: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 71 and 72: МОЋ ПРЕПОЗНАВАЊАОд
- Page 73 and 74: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 75 and 76: ВРЕМЕ НЕПРЕКИД ТКА
- Page 77 and 78: НАД ЛИТИЦОМ СВЕСТИ
- Page 79 and 80: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 81 and 82: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 83 and 84: РАЗГОВОР С МОНАХОМ
- Page 85 and 86: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 87 and 88: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 89: ЧУДОТВОРНА ИКОНАМА
- Page 93 and 94: ПО ТРАГУ ТВОМ, ГОСП
- Page 95 and 96: УСРДНА МОЛИТВАГосп
- Page 97 and 98: Прво и потоње и све
- Page 99 and 100: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 101 and 102: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 103 and 104: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 105 and 106: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 107 and 108: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Д
- Page 109 and 110: Питам се како си ти,
- Page 111 and 112: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 113 and 114: ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШК
- Page 115 and 116: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 117 and 118: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 119 and 120: ЧУДО ПОД ОСТРОГОМП
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129 and 130: Окруни дан сећањем.
- Page 131 and 132: ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПР
- Page 133 and 134: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 135 and 136: НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ
- Page 137 and 138: СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА
- Page 139 and 140: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 89И ЈА ПОЂОХ...Савладаше ме немир и страхкупих новцем кућу, не купих и дом.Имадох постељу у њему, али не и сан.Сат ми не донесе - ни смирај, ни време.Набавих књигу, али, не стекох - знање.Тада се појави онпонуди ми секс уместо љубави.Ни лекар ми не донесе здравље.Шта ће ми овај живот без живота, узвикнух...Над празнином застадох.Сунце на заласку разливене сумње смири.Месец се плео у крошњу челом.Пођох земна, за лепотом душеод присуства твога, лептир окападе ми на длан.Ту ( у себи ) пронађосмо мир.Каква дивна ноћ, о, каква дубинасве речи сливене у ћутања.Ма нека се живот и осипасамо кад сам ухватила тренне дам више животу да венеу инат не дамкад не могу ходом, мислима ћуи ја пођох, нигде даље од себемирисе пролећа, к`о трешње берем.
Change language