Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

88Марина Жинић ИлићЗЛАТНО ДОБАКад ноћ решета, Хабитус не прилази.Блискост се огласи крикомпролазност учини узданицомпо пипавом мраку више се не срећемо.Звезде су простирке за све наше сновекад утихну хлебови и јаме.На венерином брегу срећу се и даљемушки и женски хромозоми,додирну нас каткад безобразне жељес руком спремном за крст.Настављамо путпо ком су неумрли ходилипроносећи радост.Питаш се: где се изгубило златно доба?Питам се и ја.Другима и није стало до себе,није ни до других.Због пролазностиЦар Душан прикован за сунце,у српску зору сузама наврати.Једном ми у сну рече - неће нас дати!И неће стати! И ја Му верујем.И ти ћеш поверовати, јер сунце Истиноми росу купи.Ово је само живота станка...вратиће се - наше - Златно доба.