Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

82Марина Жинић ИлићХРИСТОВ ДОЛАЗАКЛазарево и моје враћа у најтананије( од кад постоји света, а стаза распета )огласи се звоно за јутрењепуца глас, јаз, мржња... шта ли је?Кога чекам на крају почеткакоме се надам да спасе добре људе( и све обујмљено срцем )да недоречено – дорече,необликовано - да обликујекад кренем прашњавим путеми кад загазим у себеа не знам где су права врата( на која да покуцам )?Толико је лажнихна која узалудно покушавам,прсти су набрекли од јеке.Ненадано појаве се далека поља( тим путељцима већ сам ходала ).Није ли ово иста лекцијасамо неко друго време,није ли све празно и узалуд без Тебе,Сине.Изнова се питам да обелоданимгде смо се потрошилигде нестали на капији коначногизмеђу два Христова доласка.Спремна сам и чекам Те,срце капље у век...