Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
80Марина Жинић ИлићГОМИЛАКад ме колега ( кога зову уврнути) упитао:радиш ли ти овде, одговорих брже од светлости:ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле.Његов поглед завидно ме хватао у канџеодводио у непознатo.Тамо смо се дуго хрвали, ( потом )пресецао ми пут новим ( наводним ) доказимапоказујући шефовску моћ.Ни рачунар, ни тракаста завеса,ни дневнице за пут, ни припадајући стануз деценијско смањење плате...Толико година хрвао се ( с пеном свога зла ).Када му рекох: ( драги колега ), то ниси ти...ти си добар човекнеко из тебе ( муком ) проговаратад је дубоко уздахнуо.Чинило се, вратио се из непознатог.Отишао је из моје канцеларије ( у своју кожу )из које не може више никуда.Кад ме срео двадесет и пети путсасуо ми је у лице: остао сам исти!Не остах му дужна:Бог ти помогао, то се не да скрити!Ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле...Балване са пута ( све ћу ) прескочити.
РАЗГОВОР С МОНАХОМДани се ови памте по злу,суди се јави, пресуђује снубела куга плави.Пробамо време уснама срцануди се горко семерече ми монах и оде.Свако ће тамо где уме и можеу Земљи сељака, предака( аманета, крста и знака ).Велика се затварају вратаа отвара - капак за пролаз.У беспуће и јаз...ни ја оћутати не могу.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 81Браним се од злог речју и сликоми зато ме ето над Видиком( сунашце израња из дубине таме ).Грешна сам и имам манељубим и оне који не љубе мене.Пет стотина година пренеко нас клео ( ко није смео )закопавао кости у врт.Ближио се истини у себии није победио смрт.Пред очима нам Нојева барка,гомиле, патуљци, мрави...и вода плави...Не часим, не часи!Свевишњи, помилуј, спаси!
- Page 31 and 32: КРУГ ВЕЧНОСТИТешко
- Page 33 and 34: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 35 and 36: ТРАГАЈУЋИ ЗА...Боле
- Page 37 and 38: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 39 and 40: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 41 and 42: МЕТАМОРФОЗАПосле р
- Page 43 and 44: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 45 and 46: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 47 and 48: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 49 and 50: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 51 and 52: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 53 and 54: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 55 and 56: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 57 and 58: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 59 and 60: ЈАБУКА И ВИНОМисао
- Page 61 and 62: ЗАЛУД ГОСПОДАРИ СЕ
- Page 63 and 64: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 65 and 66: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 67 and 68: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 69 and 70: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 71 and 72: МОЋ ПРЕПОЗНАВАЊАОд
- Page 73 and 74: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 75 and 76: ВРЕМЕ НЕПРЕКИД ТКА
- Page 77 and 78: НАД ЛИТИЦОМ СВЕСТИ
- Page 79 and 80: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 81: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 85 and 86: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 87 and 88: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 89 and 90: ЧУДОТВОРНА ИКОНАМА
- Page 91 and 92: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 93 and 94: ПО ТРАГУ ТВОМ, ГОСП
- Page 95 and 96: УСРДНА МОЛИТВАГосп
- Page 97 and 98: Прво и потоње и све
- Page 99 and 100: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 101 and 102: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 103 and 104: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 105 and 106: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 107 and 108: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Д
- Page 109 and 110: Питам се како си ти,
- Page 111 and 112: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 113 and 114: ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШК
- Page 115 and 116: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 117 and 118: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 119 and 120: ЧУДО ПОД ОСТРОГОМП
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129 and 130: Окруни дан сећањем.
- Page 131 and 132: ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПР
80Марина Жинић ИлићГОМИЛАКад ме колега ( кога зову уврнути) упитао:радиш ли ти овде, одговорих брже од светлости:ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле.Његов поглед завидно ме хватао у канџеодводио у непознатo.Тамо смо се дуго хрвали, ( потом )пресецао ми пут новим ( наводним ) доказимапоказујући шефовску моћ.Ни рачунар, ни тракаста завеса,ни дневнице за пут, ни припадајући стануз деценијско смањење плате...Толико година хрвао се ( с пеном свога зла ).Када му рекох: ( драги колега ), то ниси ти...ти си добар човекнеко из тебе ( муком ) проговаратад је дубоко уздахнуо.Чинило се, вратио се из непознатог.Отишао је из моје канцеларије ( у своју кожу )из које не може више никуда.Кад ме срео двадесет и пети путсасуо ми је у лице: остао сам исти!Не остах му дужна:Бог ти помогао, то се не да скрити!Ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле...Балване са пута ( све ћу ) прескочити.