Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

78Марина Жинић ИлићПОД НЕПЦИМА ИСПОСНИКАНоћас се мој враг срео с твојим врагом( до зоре су трене боли ).А у зору, дозвала сам срећу кришомда немирне руке оду, као у дан равнотеже.Отада се живот плете чудновато и витешки( с ватром крене, с ватром стане ).Будним оком уметника час заметне,па се шета крилом сунца и облака.Зла и добра усидре сепод непцима испосника.А у подне неко јави: прелила је кап сведока...С трепавица немир скидамкрстом Христа и предака( отимам се том призору ).Мирис благи већ одзвања.Покрај храста, крај бунара, покрај гробапокрај хлеба досуђеногтебе сретох.Жао ми је што сам буднасневам, сневам ( да ме бриге не обузму ).Смрт ће лакше под смолама, кад сан певау оку се рибе множеа из душе само крете: Иже јеси...Јесам ли то на свом крају, посве земнаили хрлимс виком сунца и десницомСвепочетку.