Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

74Марина Жинић ИлићБЕСМРТНА ТИШИНАНоћ врела. Дан олован. Христовим клином и менетуку. И сада стоје над знојним челом, траже ми образ,бразду и руку. Кост је моја обећана паклу.И крв из очију прегладнелој врани. Гладни ноктиклешу судбу века. И звонике, што их срце брани.Сваког анђела отпалог од неба - по имену знам,уроњен у чистку. Моји трени од године дужи,порез на смех - још није на списку. Перо скидамса заветног сунца, уз мрвицу наоре са длана.Коровину од греха и стида , шкрипом зуба, чупамокована.А лобања од свемира већа. Над пршљеном вратаомча затегнута. Белину ми хартија испружа.Сликам живу икону - сред пута.Чудом привидаживот овај браним. Веру претка и глуву тишину.Кад не могу клекнем, винем к небу главу. Предаммуке и Оцу и Сину.Дан потопа у себи преживим. У пев душе књигасе озида. Те се нађем на крају почетка. Света водамилозвучјем вида. На бранику отаџбине стојим, ажетва се посејала давно. Семе клија буђењем икриком. Молитвама премесујем тавно, те се светимсагнута пред Ликом.Ноћ врела. Дан олован. Ухватих се у коштацс видиком. Сузо, музо, теци као љубав.Олакшај лет бесмртној птици.