Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

72Марина Жинић ИлићВАСКРССвећа источна жари, светлост тмину свладакућа на тамјан мирну, смрт као клада падаприлази му живот у црвеном, боји у радост трене.Сусрет с ватром древном, призва Христа из венеближњи се с ближњима љуби, диже се барјак јакдеца из улице треће, корпици прилази ђакза месо, колаче... не хаје, очима бира јаје.Поглед му беше крут, а срећа млечи путпурпурна, жута, плава..., кокошија, велика, мала...,восак са љуске гледа, у реду прадеда, деда...Чије ће бити јаче, свако из руке спасењапредаје веру и наду за даља покољења.Отпи се гутљај вина, видик се изнова будиВаскрс је, децо, анђели...људи...Одзвања васиона цела: видик се од лепоте тресе:Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

ВРЕМЕ НЕПРЕКИД ТКАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 73Светом СавиКорача великим, ведрим коракомда заволи друге у себи ( а не себе у другима;и у смрти сведочи животом ).Пут му беше трновит и дуг( веза се за срце и траг, за питања ).Колико времена у тражењу недостижногналажењу безвредногу преиспитивању сопственогподупирању реченог.Утка у молитву и оно нашеи оно што нам припадало није,поста пратилац и тражитељпрвоучитељ.Поста путоказ и пут( савршенство несавршеног ).Мењао је места зарад опстанка( време је пратио, исти осећај давнине )распевавале га наде и љубав ткала.Док успомене зареизгревом вере и тебе опипавапремерава дукатом детета.Ко год је зидао мир, зна,није се лако напити водеса Савиног светог бунара.Ко се једном напије, схвати:јесам и бићу виноград Богу и Човеку.( Не дајем себе узалуд )!

ВРЕМЕ НЕПРЕКИД ТКАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 73Светом СавиКорача великим, ведрим коракомда заволи друге у себи ( а не себе у другима;и у смрти сведочи животом ).Пут му беше трновит и дуг( веза се за срце и траг, за питања ).Колико времена у тражењу недостижногналажењу безвредногу преиспитивању сопственогподупирању реченог.Утка у молитву и оно нашеи оно што нам припадало није,поста пратилац и тражитељпрвоучитељ.Поста путоказ и пут( савршенство несавршеног ).Мењао је места зарад опстанка( време је пратио, исти осећај давнине )распевавале га наде и љубав ткала.Док успомене зареизгревом вере и тебе опипавапремерава дукатом детета.Ко год је зидао мир, зна,није се лако напити водеса Савиног светог бунара.Ко се једном напије, схвати:јесам и бићу виноград Богу и Човеку.( Не дајем себе узалуд )!

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!