Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

66Марина Жинић ИлићПОД ПРОЗОРОМ, У МАКСИМА ГОРКОГМоја кћи је устала пред зору, да угаси жеђрадосне вечерње великогоспојинске трпезе.Зачуо се зов под прозором, у Максима Горког.Неки блудни људи „ водили су љубав “крај точкова времешног југа.Тресло се лишће хибискуса, од узаврелих жеља.Два случајна пролазника или радозналцапитала се ( а потом уплашена дотрчала до мене )и узвикнула: мама, овде мачор и некаква мачка,пожури... да видиш.И појурила сам, успут мрмљајући, шта ту имада се види, љубав не пита за време и местоако није нешто друго, треће, сто педесет и пето...( а све је могуће у држави без реда... ).Говорим јој успут, љубав је слепа, лепа, говорим...о, не...мила кћери, опрости, ово је безобразлук,то су они грабљивци, смутљивци из таме...Она ме чудновато погледа и крикну:У мом су фотоапарату! Усликани!Нека, помислих, ( и није требало да гребу по уму )испод нашег прозора у четири и нештопре него сунце падне на Реку.Боље да су се обрели у парку, на обаламаплавог Дунава, него што камењем у прозоре...Било би боље да су се уздржали од свегајер... никад се не зна... ни сад не би стрпели( од јавног показивања фотографија )које обично завршавају на насловницама.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 67ФЕНИКСГодине беже у разним правцима( не заврше све у мишјој рупи )издигне се понека, каткад се и поновизбог берићета.Из сваке изађемизлизаних ципела и подераних гаћа.Кад год ме питају како сам: кажемБогу хвала, добро...а биће и боље...Додуше мењају се облици и форме( и ум пролази кроз метаморфозу )само тело сурвава бржезбог чеоних удара ветра и месеца.Тек кад помислим да су моје руке лептирикоји ме сваким даном све више стижу,утихну чуђења.Откида се месо, пуцају венеклокоће крв да освежи ћелије( из којих се изнова рађам ).С новим сандалама, лепша сам и боља.И мода се враћа због раскоши бојазвезданим прахом обнавља сатеневиношћу освежава године.Да, чедо, приметно је...трпке су многе,године беже и боре се купе на челу,али ја сам, као и ти, детекоје се радује смени дана и ноћипод Ђурђевим Ступовимау Жичи, Раковцу, Ремети, Јаску...Заиграна белином Анђела.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 67ФЕНИКСГодине беже у разним правцима( не заврше све у мишјој рупи )издигне се понека, каткад се и поновизбог берићета.Из сваке изађемизлизаних ципела и подераних гаћа.Кад год ме питају како сам: кажемБогу хвала, добро...а биће и боље...Додуше мењају се облици и форме( и ум пролази кроз метаморфозу )само тело сурвава бржезбог чеоних удара ветра и месеца.Тек кад помислим да су моје руке лептирикоји ме сваким даном све више стижу,утихну чуђења.Откида се месо, пуцају венеклокоће крв да освежи ћелије( из којих се изнова рађам ).С новим сандалама, лепша сам и боља.И мода се враћа због раскоши бојазвезданим прахом обнавља сатеневиношћу освежава године.Да, чедо, приметно је...трпке су многе,године беже и боре се купе на челу,али ја сам, као и ти, детекоје се радује смени дана и ноћипод Ђурђевим Ступовимау Жичи, Раковцу, Ремети, Јаску...Заиграна белином Анђела.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!