Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПОЕЗИЈА РЕЧИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 345С. БатрановићуУђе сунцем под кожу и сваки пут задивипедагошким приступом, а покрети живите сребрне веђе увек пуне знања,ређа Срето слике, крене од предањамани, шта ће други, ти гледај у својекњига све надживи, па нека ти броје...Поезија је врх књижевности, зна сеаутор је први, а критика потом...нек каже шта каже...,никад се не зна ко ће да завириу тај ковчег златни, где су снови живиа сви су велики – једноставни били.И речи су деца, ти њихова матико их више воли, ко их срцем пратиосим Творца самог, што заумном дајеи нуди му реткост, тихе садржаје.А све није лако, ко из живог пескаруком се суштост из талога вадии никад` доста и никада крајазнам да ћеш и ти трагом, пут бескраја.Реско вели, сипа ми у брадуо Петровдне, на 39 C , у хладуу Поштанској, где смо се и срелипролазници иду, ознојани, врелиСрето руком кружи, опасује време.Свако за се, одговорност прене...,ко ће да се понижава вишеберем паре ( на страну ), док се књига пише,врати се на тачку, метафору, теме...