Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

336Марина Жинић ИлићВерујући да све је ТвојеПа и овај тренутак приноса и радостиОвијен грехомИ жељом човека да иде за Тобом,Трагајући за узвишеним и бољим,И кад чини се да постаје савршенВртешка се поново заврти и живот опхрваСвим оним обичним стваримаДа се и сам питаш докле, а одговор већ знаш,Љубав је непрестана и насмејанаСамо кад стеже у загрљај драге и блискеКад веже у неувениву цваст руке и зенеКад из смрти преотме и процеди потоњу кап,И кад те разапне на свом крстуИ опустоши до пепела,И кад те изнова васкрсне и претвори у чарДа постанеш трептај сна и милозвучје јаве,И од превелике нежности пустиш сузуИ изговориш молитву за неког најдражег свогМакар те тај и не хтео,А ти си део праскозорја и траг неизбрисивогЉуска сурове стварности,Гнездо за птице и круг за пријатељеЗа велике и мале диљем васељене,У теби његова Милост,Спремна за сваког ко ће доћиА ја га поздрављам речима Твојим:Нисмо се случајно срели!