Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПОВРАТАК КОРЕНИМАИме сам ти по Истоку далаИ по срни лаконогих грана,По иверу коре јаблановеИ извору ока пречистога,На колевку дукате стављалаПтичијом те песмом заљуљалаПо образу кад си дописалаДатум рођења свог.Знаш, кад си се, душо, заљубилаИ под јелом јако зацвилилаПрви уздах мојој крошњи дала,Са тобом сам наду онадилаО јаду се своме забавила,Зар ми спремаш омчу за вешањеИ секире, да ми ваде очи.Ја још чувам дивље кестеновеУ грању се још саплићу сове,Грлим гнездо теби да полетим,Да ми дођеш у походе онеКад ми уши од бубњања звонеОд пушака и од бајонета,Мој зелени витез на ливадиЗар ти смета, што те тако волим.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 323На мојим рукама од болаЗаплакао је дан, испилио се детлићОкотио зец и јазавацЧас те мој преповиоПлач ветра трскама кротио,Мој те мирис жедног напојиоИ сву нејач од звери склониоПисмо пишеш преко лица могаЧовек буди, те посади дрво.