Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
318Марина Жинић ИлићБЛАГОСЛОВ ИЛИ ПРОКЛЕТСТВОУливамо се у Једно, трепет нам доснева тајнузапламтеше срца доходи, слатке би усне колајнупроцветаше трешње и гроздовиназдрависмо нашем сусретуотворисмо врата срца, још да се руке сплету...Лето се у даху смрви, непребол обгрли јавуи ово што гусне у крви, води свечаном гралувечерња умирују звона, изводе на стазе самотневрбе повијају главе, промину сузе ломнесамљи на две стране, непребол стаје на ранузар нема места за нас, у једном једином дану.Осама над нама шета, кротимо слутњу и букуо кад би ме повео низ поље и узео за десну рукугде би нам крај био, још кад предвечерје лахории каћун зоре сише, шта би нам могле, олује,силни громови и кише.Уливамо се у Једно, ни смешка на лицу вреломсамо тишина зрене и мами нежном пеномблагодарим Творцу на овој тишини великој, гробнојко зна зашто је добро, казујем Деви благороднојцвет се окамени у часу, слова камена ћуте„ Санта Марија Дела Салуте...“Из вене потече песма, распета у овој замципремда, свој лик резбарим у насушној животној станциприснива се, чудно ме брујање снимакорак је први тек, колико до потоњег имаслобода заклета звуку, белином божанског кринато је затварање круга, жар нови, у Синаспајање лука од леда и оног васкрслог од пламакоме се дивим од постанка, тој струни предана.Очи молитву пију, птица плаветнилом шарасећање сли се у реку, нађох се крај олтарасричу ме иконе свете, анђео пружи криладуша се гости миром, мрвама хлеба и винаУливамо се у Једно, Ти и даље у мислима.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 319ЗНАМЗнам да преобликујем сулуда стања у блаженостда страхове заменим вероми да ти дуго причам о мирисима пролећа,која се срећу на раскршћу живота и смрти.Да покренем нежност трава и да се загледаму твоје очи уз: добро јутро, хвала Ти, Боже...,безличан трен да уприличим смехома кад те сретнем да раширим рукеи пригрлим те, најјаче од свих.Знам да се наш тренутак мери корацима срцаи да је сваки сусрет намеран кад ме опија нада,покушавам и тад да те отргнем од болада се распричам с твојим далеким тајнама.Знам и што не знаш, с тобом чекам возове инижем слике ума, сањарим како ме игривупропушташ кроз грубе дланове хтењаа ја се опирем као дете, које се стиди и обећавада ће погледом обојити свет.
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271 and 272: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 273 and 274: ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПР
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
- Page 283 and 284: КАП ДОСТОЈАНСТВАВо
- Page 285 and 286: ПИСМО У КОФЕРУ ЗА Т
- Page 287 and 288: РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРА
- Page 289 and 290: НЕОДРЕЂЕНОСТСувиш
- Page 291 and 292: НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИ
- Page 293 and 294: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 295 and 296: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 297 and 298: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 299 and 300: АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИК
- Page 301 and 302: 6.Наздрављамо сну и
- Page 303 and 304: 16.Питамо се и питам
- Page 305 and 306: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 307 and 308: ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПР
- Page 309 and 310: ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИ
- Page 311 and 312: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 313 and 314: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 315 and 316: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 317 and 318: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 319: УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧ
- Page 323 and 324: СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ
- Page 325 and 326: ПОВРАТАК КОРЕНИМАИ
- Page 327 and 328: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 329 and 330: ГОСПОДАР СЕЋАЊАПРИ
- Page 331 and 332: НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИ
- Page 333 and 334: ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБА
- Page 335 and 336: а био сам први и пот
- Page 337 and 338: НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО С
- Page 339 and 340: ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГТо
- Page 341 and 342: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 343 and 344: ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊАПР
- Page 345 and 346: ЉУБАВ НЕПОМУТНАПРИ
- Page 347 and 348: ПОЕЗИЈА РЕЧИПРИЧЕ
- Page 349 and 350: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 351 and 352: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 353 and 354: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 355 and 356: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 357 and 358: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 359 and 360: БЕЛЕШКА О ПИСЦУПРИ
- Page 361 and 362: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 319ЗНАМЗнам да преобликујем сулуда стања у блаженостда страхове заменим вероми да ти дуго причам о мирисима пролећа,која се срећу на раскршћу живота и смрти.Да покренем нежност трава и да се загледаму твоје очи уз: добро јутро, хвала Ти, Боже...,безличан трен да уприличим смехома кад те сретнем да раширим рукеи пригрлим те, најјаче од свих.Знам да се наш тренутак мери корацима срцаи да је сваки сусрет намеран кад ме опија нада,покушавам и тад да те отргнем од болада се распричам с твојим далеким тајнама.Знам и што не знаш, с тобом чекам возове инижем слике ума, сањарим како ме игривупропушташ кроз грубе дланове хтењаа ја се опирем као дете, које се стиди и обећавада ће погледом обојити свет.
Change language