Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

316Марина Жинић ИлићЉУБАВ ЗРЕНЕМДа наслоним главу на твоје рамеи да ме водишпожелим само понекад.Иако сањаримпремда рањива и осећајнадржим конце у рукама.Наизглед самоуправљам својим животом.Капљем, као јесења кишаистрајна у свему.Желим да будем јака,идеалу тежим.Волим да улепшавам живот,пријатељства и људе.Ослањам се на себеБогу, све ближа.Ко љуска ораха крцка надакорак по коракод пролећа до јесени.Осећаш ли да у тебиЗренем...?

УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 317Могла бих над опанком говоритио првом, о другомо ратовима којих више немаЧернобил се појачава, уз дар касетних бомбиударци, ударци о сунчев шар.Има их одасвуд, понављају се, мрешкају,додворавају утварамаона иста кап која задоји, брани истином:куд год идеш, враћаш се себи.Омрклина расте, туге у мом бићу све вишепразнина вуче и појачаваназирем апокалиптичне приче ходсвет је пун бесмислица.Застанем, опипавам таму и гле, под кожомбубри костоштро удара о противречност, браниоснутком,и ти си се уденуо у иглу болау мени - сву ноћ трепериш.Залазим дубље у ноћКосовских акорда бат, пружа призоре новеХристос с крста вели: ко претрпи,венац живота примићенад поражавајућим - победник.Могла бих у бразди, под вајатом, у качарина ливади, у колиби, у шумипонављати исто, клети до бола,повазданокренух се молитви и сунцем заустих:Опрости им Боже, не знају шта чине!

УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 317Могла бих над опанком говоритио првом, о другомо ратовима којих више немаЧернобил се појачава, уз дар касетних бомбиударци, ударци о сунчев шар.Има их одасвуд, понављају се, мрешкају,додворавају утварамаона иста кап која задоји, брани истином:куд год идеш, враћаш се себи.Омрклина расте, туге у мом бићу све вишепразнина вуче и појачаваназирем апокалиптичне приче ходсвет је пун бесмислица.Застанем, опипавам таму и гле, под кожомбубри костоштро удара о противречност, браниоснутком,и ти си се уденуо у иглу болау мени - сву ноћ трепериш.Залазим дубље у ноћКосовских акорда бат, пружа призоре новеХристос с крста вели: ко претрпи,венац живота примићенад поражавајућим - победник.Могла бих у бразди, под вајатом, у качарина ливади, у колиби, у шумипонављати исто, клети до бола,повазданокренух се молитви и сунцем заустих:Опрости им Боже, не знају шта чине!

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!