Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
310Марина Жинић ИлићКНЕГИЊА МИЛИЦАСудба моја, мени досудила, све љубави земне у небеску, сјај свогока звезди да преточим, од царице да постанем свећа, мала благада постану већа.Ја, Милица, од Немањића, кћи Враткова, а супруга Кнезане зауставих ни деветог брата, пострадаше на пољу Косовупосле свега, ја под звоно стадох, на криоцу крвавог божурада државу рањену предводим, следећи пут милога Лазара.Ах, књижевности да не беше, да мој Стефан не постаВладаром, ја не одох ни у Љубостињу, у манастир,ког сам основала, тамо не бих с Јефимијом била ине бих се обукла у ризу, никад не бих била Евгенијаи молила љубостињска звона да Срб сваки и моја Србија,за соколом крену у врхове.Да се врати што је некад било, омеђено правдом и истиномиз пепела да се роди ватра и да згреје лета и вековеда се душа к`о јасмин забели, на изгону исконскога болада достојно с три прста деснице, прсне обруч и сва очајања.О, Тројеручице, о Талија, заштитнице песника и песмедангуба не беше, ни брига обична, већ мој санак што постаде јава,кога Лазар шест векова зида , подиже га буктињама срца, скидајућиповезе гаврана, из несна у сан, преведе верникеи оне ( који ће ) тек пред Бога.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 311МИЛИЦИ СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊИСрпкињи овој пишем писмоза уздах цели, свитања давначувством истим, што лепоти водис дубоким трагом и суштиномљубав вечна у веку задрхтимоћ ћутљивог са сенком ходибила је прва, пробуђена, лепазвали су је вила.Порицала је себе у великом злуподизала главу, кад су је други спушталиговорила да мора, чудства радипокров животу и земљи српскојстихове песме да удомизаборављена и сиромашна, протина кћиутирући сузе босоногим...Спасавајући се од суноврататражећи спас у слози и миругде фрулаш и сад стрепи...,мирисом шуме таму окивапупољком зоре, оку засветлипод липама заварава гладмолитви и божанском, окренута.Српкињи овој пишем писмоза сва зрна из тајне мудростиу низу ишчекивања, узлета и падоварадост ми небеска капље из умана прагу заповест исконска, нова:време сурвава крхко телоа само Господу, веруј!Узела ме за руку и повела у Фрушкугде се сузе сплићу и расплићузатворила прозоре и врата
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 265 and 266: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 267 and 268: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271 and 272: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 273 and 274: ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПР
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
- Page 283 and 284: КАП ДОСТОЈАНСТВАВо
- Page 285 and 286: ПИСМО У КОФЕРУ ЗА Т
- Page 287 and 288: РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРА
- Page 289 and 290: НЕОДРЕЂЕНОСТСувиш
- Page 291 and 292: НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИ
- Page 293 and 294: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 295 and 296: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 297 and 298: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 299 and 300: АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИК
- Page 301 and 302: 6.Наздрављамо сну и
- Page 303 and 304: 16.Питамо се и питам
- Page 305 and 306: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 307 and 308: ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПР
- Page 309 and 310: ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИ
- Page 311: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 315 and 316: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 317 and 318: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 319 and 320: УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧ
- Page 321 and 322: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 323 and 324: СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ
- Page 325 and 326: ПОВРАТАК КОРЕНИМАИ
- Page 327 and 328: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 329 and 330: ГОСПОДАР СЕЋАЊАПРИ
- Page 331 and 332: НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИ
- Page 333 and 334: ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБА
- Page 335 and 336: а био сам први и пот
- Page 337 and 338: НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО С
- Page 339 and 340: ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГТо
- Page 341 and 342: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 343 and 344: ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊАПР
- Page 345 and 346: ЉУБАВ НЕПОМУТНАПРИ
- Page 347 and 348: ПОЕЗИЈА РЕЧИПРИЧЕ
- Page 349 and 350: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 351 and 352: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 353 and 354: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 355 and 356: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 357 and 358: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 359 and 360: БЕЛЕШКА О ПИСЦУПРИ
- Page 361 and 362: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 311МИЛИЦИ СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊИСрпкињи овој пишем писмоза уздах цели, свитања давначувством истим, што лепоти водис дубоким трагом и суштиномљубав вечна у веку задрхтимоћ ћутљивог са сенком ходибила је прва, пробуђена, лепазвали су је вила.Порицала је себе у великом злуподизала главу, кад су је други спушталиговорила да мора, чудства радипокров животу и земљи српскојстихове песме да удомизаборављена и сиромашна, протина кћиутирући сузе босоногим...Спасавајући се од суноврататражећи спас у слози и миругде фрулаш и сад стрепи...,мирисом шуме таму окивапупољком зоре, оку засветлипод липама заварава гладмолитви и божанском, окренута.Српкињи овој пишем писмоза сва зрна из тајне мудростиу низу ишчекивања, узлета и падоварадост ми небеска капље из умана прагу заповест исконска, нова:време сурвава крхко телоа само Господу, веруј!Узела ме за руку и повела у Фрушкугде се сузе сплићу и расплићузатворила прозоре и врата
Change language