Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 309БЕГБило је и у оно време да се људи деле на великеи малебило суревњивости, пада и незнања,беше и погрешака, лицемерја, заблуда и окретањаглава од главаал` никад монотоније, апатије и бездушностикоја свлада као туга големашто нас запоседа и тера на бег, од нас самих.Било је да суза кане из ока, да се због иметкасуде комшије и браћада се уплићу клетве у венац зла и мећу под праговедушманабеше похлепе, невере, блуда у избама, на таванима,у вајатима, у сену,али се њива златила од златнога зрнаи небо је било некако плављесрца су горела, неким другим жаром.Јабуке су имале лепши сјај, људи су се плели у колокао звезде, воће је мирисало на медоносне ливадеоранице рађале, шуме криле дубоке тајнемајке носиле чеда и вретена у наручјима,с пуним котарицамаа вода из потока жуборила као животшто се премештао, од горе ка доле и обратно.Хрлим у детињство, међу успоменеу наручју ми крпене лопте, лутке од шаше,шерпе из пепелаиграм се жмурке, љубим славује и ближње,мислим, душа се не купује и не продајеи све док се Земља врти прасловесним сјајем умазло се с добрим може срести и у срцу поравнатикорачам с љубављу, по свом,не дам да ми замре нада и веровање заћути.