Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
308Марина Жинић ИлићНетремице, гледаше га из публикекао да у човеку никад не беше човекаПетар Петровић, из далеке улице потписује књигурука му се у братство претвара,горски кристали капљу му из ока.У исти дан Петар и Петар, ослоњени на реч,додирују пролазнике говорећи:Патријарх је махао из трамвајаВладика Николај писао из затвора,Вук је просио дукате, знате...Милош затезао и попуштао, сваки краљ за време...Вера је љубав, чаробна моћ у нама.Петар Петровић из далеке улице делитрагове спокоја, своје највеће имање,од кога се не раздваја ни у сну.За многе тајне сазнаће секад Милица сјајем овенча песникекада зденац буде ока злата,кад Доститеј из крви, с Венца проговори.Да не буде касно, стављам крст на челои три пут се крстим,да Бог благослови.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 309БЕГБило је и у оно време да се људи деле на великеи малебило суревњивости, пада и незнања,беше и погрешака, лицемерја, заблуда и окретањаглава од главаал` никад монотоније, апатије и бездушностикоја свлада као туга големашто нас запоседа и тера на бег, од нас самих.Било је да суза кане из ока, да се због иметкасуде комшије и браћада се уплићу клетве у венац зла и мећу под праговедушманабеше похлепе, невере, блуда у избама, на таванима,у вајатима, у сену,али се њива златила од златнога зрнаи небо је било некако плављесрца су горела, неким другим жаром.Јабуке су имале лепши сјај, људи су се плели у колокао звезде, воће је мирисало на медоносне ливадеоранице рађале, шуме криле дубоке тајнемајке носиле чеда и вретена у наручјима,с пуним котарицамаа вода из потока жуборила као животшто се премештао, од горе ка доле и обратно.Хрлим у детињство, међу успоменеу наручју ми крпене лопте, лутке од шаше,шерпе из пепелаиграм се жмурке, љубим славује и ближње,мислим, душа се не купује и не продајеи све док се Земља врти прасловесним сјајем умазло се с добрим може срести и у срцу поравнатикорачам с љубављу, по свом,не дам да ми замре нада и веровање заћути.
- Page 259 and 260: ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТК
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 265 and 266: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 267 and 268: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271 and 272: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 273 and 274: ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПР
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
- Page 283 and 284: КАП ДОСТОЈАНСТВАВо
- Page 285 and 286: ПИСМО У КОФЕРУ ЗА Т
- Page 287 and 288: РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРА
- Page 289 and 290: НЕОДРЕЂЕНОСТСувиш
- Page 291 and 292: НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИ
- Page 293 and 294: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 295 and 296: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 297 and 298: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 299 and 300: АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИК
- Page 301 and 302: 6.Наздрављамо сну и
- Page 303 and 304: 16.Питамо се и питам
- Page 305 and 306: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 307 and 308: ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПР
- Page 309: ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИ
- Page 313 and 314: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 315 and 316: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 317 and 318: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 319 and 320: УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧ
- Page 321 and 322: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 323 and 324: СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ
- Page 325 and 326: ПОВРАТАК КОРЕНИМАИ
- Page 327 and 328: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 329 and 330: ГОСПОДАР СЕЋАЊАПРИ
- Page 331 and 332: НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИ
- Page 333 and 334: ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБА
- Page 335 and 336: а био сам први и пот
- Page 337 and 338: НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО С
- Page 339 and 340: ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГТо
- Page 341 and 342: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 343 and 344: ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊАПР
- Page 345 and 346: ЉУБАВ НЕПОМУТНАПРИ
- Page 347 and 348: ПОЕЗИЈА РЕЧИПРИЧЕ
- Page 349 and 350: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 351 and 352: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 353 and 354: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 355 and 356: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 357 and 358: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 359 and 360: БЕЛЕШКА О ПИСЦУПРИ
308Марина Жинић ИлићНетремице, гледаше га из публикекао да у човеку никад не беше човекаПетар Петровић, из далеке улице потписује књигурука му се у братство претвара,горски кристали капљу му из ока.У исти дан Петар и Петар, ослоњени на реч,додирују пролазнике говорећи:Патријарх је махао из трамвајаВладика Николај писао из затвора,Вук је просио дукате, знате...Милош затезао и попуштао, сваки краљ за време...Вера је љубав, чаробна моћ у нама.Петар Петровић из далеке улице делитрагове спокоја, своје највеће имање,од кога се не раздваја ни у сну.За многе тајне сазнаће секад Милица сјајем овенча песникекада зденац буде ока злата,кад Доститеј из крви, с Венца проговори.Да не буде касно, стављам крст на челои три пут се крстим,да Бог благослови.
Change language