Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

304Марина Жинић ИлићУЗ КАНДИЛО СЕЋАЊА , БРАНКУ И МИЛИЦИБуди сигурна да си у духовном непревазиђена,ти си на десном Божјем рамену,изникла пре свих светова...Ах, колико падова, успона, летова...,рече ми Цана, седмог септембарског данаа пиле смо прву на Булеваруи гледале у врх кишобрана.Гледао нас „ Глиша “ ( Милан, Цанин )завиривао изнутра, споља и додавао,онако по свомтако с почетка, све даље је Вољареч вам дата, друго и не треба.Бранково коло се плело и ми смо у њемубило је чудесно и занесенопотом смо: о љубави, поезији, o свему.Право нас гледала с неба,потом се пробијала оком, кроз сивила,Врдничка вилапридружила се здравици заокупљена Горомзадивљена како је спомињемо, обе,за једним кухињским столомназивајући је сестрицом својома нико не зна - колико!На спомен Бранку и Милицизагледани у баштину нашу, уз трећу чашуповикасмо у глас:Песници, браћо и сестре! Живели!