Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИКА ЖЕЂПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 297Ако те изгубим, питаћу се изновада ли је то страст, умешност глумеили нешто сасвим треће, што се скотрљало у ноћзатворило врата срцаа оставило отворена врата умада ли ћу се томе смејати или плакатиокована тобом, носећи те друмовима.Ако те нађем, питаћу се изновада ли је то чудо са исходом, који само Господ знасипајући нам капи којима утољујемо жеђи растемо једно у другомна радост планете која спајамилином Творчеве рукенас, запретане у шапатима биља и камена.Ако прођемо кроз крик сна и сачинимо мозаикнасумице се срећући између листова књигапорашће хлебови почела и свитка сјајза наше руке и очи што се тражеу жутим листовима јесенида нас раздвоје од смртипризивима судбе и само нашим пољупцима.Само Најјачи зна којим путем водинаше стопе и мисли, зашто одлазе ластеи без нашег пристанка узима и дајеи зна, чему несан и живот прожет плаветниломзашто реквијем и боли док се погледом камени гласпреносимо несанице, иза чекања.Ако нас убије велика жеђ...