Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

292Марина Жинић ИлићТИ СИ СВЕТЛОСТ МОЈИХ ОЧИЈУДео по деои целу себе уткаш у нечији осетбудеш још ближа временима, која ти бежеа кад распупи срце довољна је чежњада развесели око и врати сјај месецушто се тањина твојим уснама од меда.Пола по полацелу себе подариш неком трећемнеко пети, однекуд се сети: била једном...,и заплаче и запева и заиграцелим бићем затрепериш сненакад се руке у рукама свијуненадано огласи се жеданмоји дани твоје би да пију.Цело у целомсмехом, бљеском и останкомкада није тугом и растанкомпредајеш се миру, у немирурадоснице к`о из кабла лијунебоземне тајне се откријуплетеш венац, што га прсти вијупоскакујеш ију, ију, ију...Кад пролазно зари и потрчи хладути у белом, он ти серенадумедна душа откуцава надуса дна таме љубав из почеткапрене боли капљама радостина уздаху: Волим те, опрости...прелама се и жубори венадуга круга што бисере спремаиз ока се жеље не сакрију.Ти си светлост мојих очију.