Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
288Марина Жинић ИлићБЕЗ МИСЛЕНОГ ПАДАНе морам ти писати писма дуганити те водити у земљу излазећег сунцада би уловљених погледа кротили рекуи без дугих разговора осетићу да си туу шапатима киша.Не морам те поваздан држати за рукуплашећи се да не одеш у загрљај празнинипустићу да ветар сетно пресеца мислидок се мимоилазе сунце и камену изгону снаге.Не морам те сретати улицама градани тачну адресу ти знатидовољно је да се прошетамо путањама срцареч да крепи, сећање оживина цвркутима звезда, да потече мир.Не морам те грлити сваку ноћ, по навицис тобом залазити у потрошено времекад се појавиш ниоткуда,боли оду и муке разминузарад среће, гркост јаве отпијамо.Не морам поредити прошло и будућехрлити ка не битном, дозивајући те беспотребноослободићу срце од мржње, ум од бригаокренућу се давању и једноставностии бићеш сјајем трава.Учинићеш ме лепшом и бољом, јачом од свихјер ти си песма која плови изнутрана трептају божанства и чуда,ти си дар исконске лепотетишином душе, што се нежно премерава.
НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 289Погледам видно невидно, излијем шапат милиниБез тебе нисам лепота, ни титрај благој тишини.На усну пчела долети, гране осмејак румениНаточим крчаг заноса, испијем жубор месечини.И гледам како бокоре, очију наших дукатиНебеског сача дарови, крштено небо нас прати.Душом се крстине окруне, с тобом хоћу остатиДа ноћ и дан озвездам, да сунце у косе наврати.Вретене сати октобра, ћивот се недру отвараДође и оде Недеља, љубав у ћилибар претвара.Осет у песму уплетем, мирисе предам огледалуГосподе благодарим, благослови срећу оцвалу.Да гледам заувек, соколом, приносом древних дубинаСветлост је наше уздарје, знамењем рузмарина.Погледам видно невидно, једно смо другоме датиСамих се себе одрекли, небо земљу пољупцем злати.
- Page 239 and 240: Шест очију се укршт
- Page 241 and 242: земље ће ти бити пу
- Page 243 and 244: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 245 and 246: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 247 and 248: БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУ
- Page 249 and 250: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 251 and 252: ЉУБАВ И ГРЕХВриско
- Page 253 and 254: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 255 and 256: ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВПр
- Page 257 and 258: ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој
- Page 259 and 260: ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТК
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 265 and 266: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 267 and 268: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271 and 272: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 273 and 274: ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПР
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
- Page 283 and 284: КАП ДОСТОЈАНСТВАВо
- Page 285 and 286: ПИСМО У КОФЕРУ ЗА Т
- Page 287 and 288: РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРА
- Page 289: НЕОДРЕЂЕНОСТСувиш
- Page 293 and 294: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 295 and 296: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 297 and 298: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 299 and 300: АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИК
- Page 301 and 302: 6.Наздрављамо сну и
- Page 303 and 304: 16.Питамо се и питам
- Page 305 and 306: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 307 and 308: ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПР
- Page 309 and 310: ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИ
- Page 311 and 312: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 313 and 314: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 315 and 316: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 317 and 318: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 319 and 320: УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧ
- Page 321 and 322: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 323 and 324: СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ
- Page 325 and 326: ПОВРАТАК КОРЕНИМАИ
- Page 327 and 328: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 329 and 330: ГОСПОДАР СЕЋАЊАПРИ
- Page 331 and 332: НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИ
- Page 333 and 334: ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБА
- Page 335 and 336: а био сам први и пот
- Page 337 and 338: НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО С
- Page 339 and 340: ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГТо
288Марина Жинић ИлићБЕЗ МИСЛЕНОГ ПАДАНе морам ти писати писма дуганити те водити у земљу излазећег сунцада би уловљених погледа кротили рекуи без дугих разговора осетићу да си туу шапатима киша.Не морам те поваздан држати за рукуплашећи се да не одеш у загрљај празнинипустићу да ветар сетно пресеца мислидок се мимоилазе сунце и камену изгону снаге.Не морам те сретати улицама градани тачну адресу ти знатидовољно је да се прошетамо путањама срцареч да крепи, сећање оживина цвркутима звезда, да потече мир.Не морам те грлити сваку ноћ, по навицис тобом залазити у потрошено времекад се појавиш ниоткуда,боли оду и муке разминузарад среће, гркост јаве отпијамо.Не морам поредити прошло и будућехрлити ка не битном, дозивајући те беспотребноослободићу срце од мржње, ум од бригаокренућу се давању и једноставностии бићеш сјајем трава.Учинићеш ме лепшом и бољом, јачом од свихјер ти си песма која плови изнутрана трептају божанства и чуда,ти си дар исконске лепотетишином душе, што се нежно премерава.