Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРАВИЛИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 285Ако се икада сретенемо, да ли ћемона пут суштинеиз трена у трен, кроз свилу корака.Док љубав нагласава тишинуда жеља тихом чежњом саткана,буде водиља наде.Срцем да волимо, душом да дајемои да се милујемо без престанка.Ако се икада сретнемо, да не заборавимосвете тајненаше мисли, пољупце, шапате, загрљаје...Да мање узимамо, више дајемои да чаврљамо као деца,док се истински љубимо.Не онако мимо реда, да нас други видевећ ради нас самих, топло и мило.Ако се икада сретнемо, речи да су уске,а мисли небеске.Када ћућоримо и када се погледамода све знамо једно о другомодвајајући неважно од важног.Од заборава да отргнемо оно светлуцавошто се чува на длану, за ближње.Да то траје целу вечност и преко вечности.Да остане и за оне који нису умели да се вину,тешке сате да учине лаким, врцавекао живот.Оловне су године запретале вене,кажимо једно другом нешто лепо, љупкода се препознамо.