Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

282Марина Жинић ИлићПУТ ЗАГЛЕДАН У ЧУДОКажу, треба на време отићи. Ако одешникада не знаш, да ли си изгубио или добио.Ако останеш, никад нећеш знати: шта би билода си и ти тамо.На раскрсници добра и зла, где се мачевиукрштају две су стране медаље: истина и лаж,десно и лево, јесте и није, одлазак и повратакдок се кости не преточе у прах.И шта после ? Kажу, после смрти у Живот.Они ће други, тамо ничега и велико ништа.Коме заправо веровати: онима који одлазе,или онима који остају спашавајући од грехајош један уморан дан.Мирне су очи које воде сунцу, а сваки путзагледан у Чудо.Заграбиш ли руком прошлост, зауставиш литрен и превејеш себеуказаће се твоје време и твој пут.Колико пута се умире - толико се рађа. Коликооде, толико ће доћи. Само доброту не изгонииз срца, не присвајај душу и не отргни је,као ни нектар од цвета.Рашири руке, пригрли радост, покажи храброст,исплази се страху. Кораком подупри небо,иди за сјајем јасновиде звезде.Ово је вече које обећава - смехом прецртаваи највећу бол.

ПИСМО У КОФЕРУ ЗА ТЕБЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 283Мисли разапете капљу на кров срцавида их снажним рукама Матии не да статииз запретених година младост потече.Успомене у оку, кофер у рукамаа у коферу оно пре и оно послемоје навике, одвикеретке иконе, писма важна.Крст за одбрану од злаводи ме у правцу Сунца.Са мном моја два анђела добротеупоредо корача миру сваком кораку мирис Церских шумскихјагода, оскоруша,презрелих купина и шипурака...Речи између корица књигеспаковане у електронском облику.Била сам овде, другачије нисам могла,понеко ће да разуме моју тишинуи бригу за род.Продужује ме бесконачност,фестивали поезије, међународне изложбеслике, ближњи...,вез који сам научила од стрине и бакемирис лепиња и кајмакахлеб који је певао, уместо мајке.Одрекох се трке за црвима крвипомислих...свако је у нечем први.

ПИСМО У КОФЕРУ ЗА ТЕБЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 283Мисли разапете капљу на кров срцавида их снажним рукама Матии не да статииз запретених година младост потече.Успомене у оку, кофер у рукамаа у коферу оно пре и оно послемоје навике, одвикеретке иконе, писма важна.Крст за одбрану од злаводи ме у правцу Сунца.Са мном моја два анђела добротеупоредо корача миру сваком кораку мирис Церских шумскихјагода, оскоруша,презрелих купина и шипурака...Речи између корица књигеспаковане у електронском облику.Била сам овде, другачије нисам могла,понеко ће да разуме моју тишинуи бригу за род.Продужује ме бесконачност,фестивали поезије, међународне изложбеслике, ближњи...,вез који сам научила од стрине и бакемирис лепиња и кајмакахлеб који је певао, уместо мајке.Одрекох се трке за црвима крвипомислих...свако је у нечем први.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!