Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

282Марина Жинић ИлићПУТ ЗАГЛЕДАН У ЧУДОКажу, треба на време отићи. Ако одешникада не знаш, да ли си изгубио или добио.Ако останеш, никад нећеш знати: шта би билода си и ти тамо.На раскрсници добра и зла, где се мачевиукрштају две су стране медаље: истина и лаж,десно и лево, јесте и није, одлазак и повратакдок се кости не преточе у прах.И шта после ? Kажу, после смрти у Живот.Они ће други, тамо ничега и велико ништа.Коме заправо веровати: онима који одлазе,или онима који остају спашавајући од грехајош један уморан дан.Мирне су очи које воде сунцу, а сваки путзагледан у Чудо.Заграбиш ли руком прошлост, зауставиш литрен и превејеш себеуказаће се твоје време и твој пут.Колико пута се умире - толико се рађа. Коликооде, толико ће доћи. Само доброту не изгонииз срца, не присвајај душу и не отргни је,као ни нектар од цвета.Рашири руке, пригрли радост, покажи храброст,исплази се страху. Кораком подупри небо,иди за сјајем јасновиде звезде.Ово је вече које обећава - смехом прецртаваи највећу бол.