Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

276Марина Жинић ИлићУ ПРОЛАЗУДанас ми је неко сасвим обичан, у пролазу рекао:ти си нешто најлепше што сам икада среода ли су лепше твоје очи, твоја душа, осмехили то детиње...које би свако пожелео.Рекох, хвала...данас су Свети Врачи,дан кад сам угледала овај светније то због мене, то се Господ у срцу изнова рађа,тера ме напред, на лет.Ти си Божије чудо, нешто има у теби, што немајудругинешто љупко што се осећа, продире у венедубоко, као небески след.То нисам ја, узвратих, то Господ показује љубави пута ти ме следи, такав је ред.Низаше се речи, бројаница цела, молитвениуказа се тренмој пријатељ на растанку пожеле ми срећу,враг се и даље врзмао, тражећи свој плен.Небо је било румено, као да се просипалоиз путира виноџивџани булевара махали су крилимабеше и њима финомрве са звезда, падале су саме.Из Саборне, прво јутарње звоно, поведе ме тајнинаслоних своје раме, све уморе своје предадохСили: води ме Творче, родитељу мили...Хоћеш ли на колаче, упита ме на крају, мој друг врли,имаш ли посебне жеље.Уз смешак, рекох: у Саборну ћу, да ужежем три свеће:Господу, за Пријатеље и Непријатеље!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 277НЕДОУМИЦАИнспирише ме посебностда је продубљујем и преносимс колена на коленокао што се све преноси,таква ми је природаи нећу да јој се супротстављам.А није лакои леђа се уморе од брига...,одајем захвалност чулукоје ме пробудило из сна,сваки дан откривам себепред отвореним вратима манастира.Изливам радозналосткоја и тебе занима,што шта се крије у нама,што шта у недоумицамадок журимо од куће до стана.

276Марина Жинић ИлићУ ПРОЛАЗУДанас ми је неко сасвим обичан, у пролазу рекао:ти си нешто најлепше што сам икада среода ли су лепше твоје очи, твоја душа, осмехили то детиње...које би свако пожелео.Рекох, хвала...данас су Свети Врачи,дан кад сам угледала овај светније то због мене, то се Господ у срцу изнова рађа,тера ме напред, на лет.Ти си Божије чудо, нешто има у теби, што немајудругинешто љупко што се осећа, продире у венедубоко, као небески след.То нисам ја, узвратих, то Господ показује љубави пута ти ме следи, такав је ред.Низаше се речи, бројаница цела, молитвениуказа се тренмој пријатељ на растанку пожеле ми срећу,враг се и даље врзмао, тражећи свој плен.Небо је било румено, као да се просипалоиз путира виноџивџани булевара махали су крилимабеше и њима финомрве са звезда, падале су саме.Из Саборне, прво јутарње звоно, поведе ме тајнинаслоних своје раме, све уморе своје предадохСили: води ме Творче, родитељу мили...Хоћеш ли на колаче, упита ме на крају, мој друг врли,имаш ли посебне жеље.Уз смешак, рекох: у Саборну ћу, да ужежем три свеће:Господу, за Пријатеље и Непријатеље!

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!