Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

270Марина Жинић Илићслатком жудњом привија је к себина погледу првом, у оку се родина пољупцу, похрли слободисузе је кроте, рука се спремада ране вида и када га нема.А он ће ловац, жедан срећехтети то мало, ил` много већедок се рачуни своде у тамиприпеци лепоте, о како мамито двоје у једном, док звезда златаизнова буди, сипа и влатаи тако све док је славуја и шевана врхунцу с месецом сневана крају шапат, реч и каменод искона водиља, срце јој знамендивља трешња, питома к`о лалапротиче к`о Дунав, Морава и Сава.И тако жива, допире до свецабојама дуге и крв испресецапосле је живе сва наша децаи то је разлог, ту су и бројкеМаре, Даре, Петре и СлавојкеЛука, Јован, Никола и Болелепи док снују, жаре и соколевесели док љубе, испуњено волепре и после рођења и школеу сеоби, непрестани појдотле везу зрикавци о њојсва од слутње, додира и маштепева у башти Господњој.