Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

24Марина Жинић ИлићЈЕВАНЂЕЉЕ, ПО МЕНИГосподар, Један и једини на хебрејском језикужалећи за изгубљеним годинамададе Мојсију заповестида покаже ко смо, на путу Истине и Мудрости.Свици су откривали поимање Бога и тајне Једнотепоказујући да смо сви једно,да су наше мисли, осећања, веровањадео источника.Да кроз благослов прихватамо могућност постојања,извора коме се враћамо по мир, удах,по мало среће, усред своје тугепо заветнице, кад речи немамо.Господ савршеног ума од постанка и великог праскаговорећи о Адаму и Евипоказа како смо створени Чудомдајући знање, ткање, псалме и шансу бићуда се дограђује, да трага за одговоримаи буде ходочасник у храму љубавине губећи се у безвредном.Кад год затвори очи да види моћ, силу, сјај, лепотуи своје преображењекроз захвалност, поштовање, љубав и саосећање.Кад год се Господ спусти у срцечовек се молитвеном речи успне језиком срцадо ватре свемирасвојом свесношћу и чином стварања, бирарат или мир.Ходећи по рубу Универзума, додајемовремену времепремда малени као тачка свемира

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 25али, која светли и показује, жели да учествуједа својим веровањем мења светнитима енергије које нас придржавају тренутком.Путовањем кроз веру сазнајемокако горе, тако је и долехрлећи јасновидом и бесконачном,чинећи по норми Створитеља.Веземо живот својим концима срцасвојим зрнима откривамо нове откуцаје сунцокретаи снагу божанског светлакроз обиље живота долазећи до истинеБог је с нама.И све је ту ( у нама )и благо и милост и радост и откровењадео смо једних, других.Бога придржавамо језиком Јеванђељавеза са Њим у таласима срца - долази и одлазиБожанског је на сваком кораку.Веруј у Чуда! И ја верујем у Чуда!

24Марина Жинић ИлићЈЕВАНЂЕЉЕ, ПО МЕНИГосподар, Један и једини на хебрејском језикужалећи за изгубљеним годинамададе Мојсију заповестида покаже ко смо, на путу Истине и Мудрости.Свици су откривали поимање Бога и тајне Једнотепоказујући да смо сви једно,да су наше мисли, осећања, веровањадео источника.Да кроз благослов прихватамо могућност постојања,извора коме се враћамо по мир, удах,по мало среће, усред своје тугепо заветнице, кад речи немамо.Господ савршеног ума од постанка и великог праскаговорећи о Адаму и Евипоказа како смо створени Чудомдајући знање, ткање, псалме и шансу бићуда се дограђује, да трага за одговоримаи буде ходочасник у храму љубавине губећи се у безвредном.Кад год затвори очи да види моћ, силу, сјај, лепотуи своје преображењекроз захвалност, поштовање, љубав и саосећање.Кад год се Господ спусти у срцечовек се молитвеном речи успне језиком срцадо ватре свемирасвојом свесношћу и чином стварања, бирарат или мир.Ходећи по рубу Универзума, додајемовремену времепремда малени као тачка свемира

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!