Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

236Марина Жинић ИлићОдеш до цркве да се исповедиш,нешто и прећутишставиш прст на чело, ужежештри свећеза љубав, здравље и мир.Присетиш се Цера и Кајмакчалананиси тиква без коренаОци, Детињаци, Материце...,дуња са ормана те гледаније кренула без тебе на путосећаш нелагодукад год те испраћа на колосеке живота.Отац изјутра крене на рада мајка у башту, уместо на пијац`успут сврати у селокод капије треће застане.Отресе блато с опанакапогледа у мрко небо( да ли је звезда, попреко гледа )и не мари за уморе.Нема се кад, нема ни заштони због чегаваља ићи... ићи напредочима кроз браздусунцем кроз васкршње снове.Гледа се пред огледалом небаизнутра и споља, броји и пребројавадрва, књиге, обућа, одећа, гостинско,слатко од јагода...Два по два, четири ока седају за стодувају у врео качамакбране лепоту срцем и искреном жељом.