Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
232Марина Жинић ИлићДЕДА У ХЛАДУ СТАДО БРОЈИКад заруди багрем бели и поточић зажагорипокрај ђерма дека седи, мило стадо срцем броји.И цвркут се птичји сјати, не да ићи, не да статипо ливади роса класа.Пуца поглед Медовине, зеница у облак летис пролећа је вазда живо, у мислима плети, плети...Оно мало трошних дана, од почетка до свршеткасамо осмех поремети.Видају се бриге срца, зелен лишћем гора китигледа дека десно, лево, и на јави почне снити.Све милосно Творцу драго: нејач, благо, шуме, поља...,благосиља: да наредна буде боља!Из малетка и зачетка, све нечујем почне растиу недарцу Никољдана, дека плавет оком пласти.И на хлепцу насушноме, благост капне од милинена подбрежја Поцерине.С Текериша кад зазвоне, четир` слова српске слогеза све дане босоноге, братинско се коло свије.Десном руком компас руди: ово хоћу, ово нећупод јелеком неву крије.Око њега пчеле с цвета, а мој деда душом чистомништа већом од детета, космос грли.Са Праоцем, Светим Савом и звезданим јасним коломдуби сате к`о орах зимни.Срп месеца поскакује и бардак се срећом дижекроз сокаче уз лавеж кера, погледује стадо бело.Фрулица му за појасом, у очима покољење, кога брани:крстом, правдом и босиљком.Испраћа га бака зором, за чокот га душе веженемој дуго, немој снаго, до сокака глас допиредека чокањ у џеп ставља, јасновид га санак носи.Ко Немања Стефан да је, ушетао својим бдењем.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 233Забелео багрем бели, а у сусрет новој срећииспевао дека песму, ал` нема је коме рећи.Чека да се врати кући, да азбуком хромог Вуканешто згодно приповеди.Бого мили, ти не стариш, изнебуха глас га пренути ћеш у век да полетиш, добацује сека Перса.Благо оном ко се сећа...о, вајда је, трептај јари,ево Персо, ђердан речи већ нанизан...Када јесен златом кити, декин брчић над Добравомчуда чини, и препреда преко реда и изнутра а и спреда.Гланца поглед, роји време и застане, врисне, писнекао ласта у пролазност.И самотан и комотан и туготан и развејан. И зајутрени прозиран и сватовски накинђурен.И вазнесен, у раскоши претрајаван, стамен, каменбригом пламен. Складан, хладан, сунчан, бучани урупчан. С руковети, земним плетом и конфетом.Опростио, олистио, тиховањем лепотио и бивао,недогледом даривао. Заљуљао, подучав`о, срноокезвезде брао, на пунђама греховине, у искон се урезао.Од давнина, од милина, са откоса, расточио, опточио,приче деци приносио.И крунио и срунио, дно тишине, кроз путинескид`о иње, паучину, урањао у светиње.И небо га присвојило, и време га трагом млекаодводило на појило.И сад дека драгодари, корака се тиха сетиморадошћен трен се јави, хоћу увис да олетим.Драги деко, много хвала, за сва добра овог светак`о што видиш - у истину, јесам зрно твога плета,тајне душа откључавам.
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
- Page 185 and 186: Право слатко с резе
- Page 187 and 188: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 189 and 190: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 191 and 192: СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧ
- Page 193 and 194: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 195 and 196: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 197 and 198: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 199 and 200: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 201 and 202: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 203 and 204: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 205 and 206: Багери стоје, праши
- Page 207 and 208: ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИН
- Page 209 and 210: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 211 and 212: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 213 and 214: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 215 and 216: МИЉКОВИЋУ У ПОМЕНЗ
- Page 217 and 218: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 219 and 220: 6.Сричу га лењи, изб
- Page 221 and 222: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 223 and 224: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 225 and 226: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 227 and 228: Сретосмо се у Проме
- Page 229 and 230: ПРОДУЖАВА МЕ БАРКА
- Page 231 and 232: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 233: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 237 and 238: ПОВРАТАК, СЕБИЛице
- Page 239 and 240: Шест очију се укршт
- Page 241 and 242: земље ће ти бити пу
- Page 243 and 244: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 245 and 246: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 247 and 248: БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУ
- Page 249 and 250: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 251 and 252: ЉУБАВ И ГРЕХВриско
- Page 253 and 254: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 255 and 256: ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВПр
- Page 257 and 258: ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој
- Page 259 and 260: ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТК
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 265 and 266: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 267 and 268: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271 and 272: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 273 and 274: ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПР
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
- Page 283 and 284: КАП ДОСТОЈАНСТВАВо
232Марина Жинић ИлићДЕДА У ХЛАДУ СТАДО БРОЈИКад заруди багрем бели и поточић зажагорипокрај ђерма дека седи, мило стадо срцем броји.И цвркут се птичји сјати, не да ићи, не да статипо ливади роса класа.Пуца поглед Медовине, зеница у облак летис пролећа је вазда живо, у мислима плети, плети...Оно мало трошних дана, од почетка до свршеткасамо осмех поремети.Видају се бриге срца, зелен лишћем гора китигледа дека десно, лево, и на јави почне снити.Све милосно Творцу драго: нејач, благо, шуме, поља...,благосиља: да наредна буде боља!Из малетка и зачетка, све нечујем почне растиу недарцу Никољдана, дека плавет оком пласти.И на хлепцу насушноме, благост капне од милинена подбрежја Поцерине.С Текериша кад зазвоне, четир` слова српске слогеза све дане босоноге, братинско се коло свије.Десном руком компас руди: ово хоћу, ово нећупод јелеком неву крије.Око њега пчеле с цвета, а мој деда душом чистомништа већом од детета, космос грли.Са Праоцем, Светим Савом и звезданим јасним коломдуби сате к`о орах зимни.Срп месеца поскакује и бардак се срећом дижекроз сокаче уз лавеж кера, погледује стадо бело.Фрулица му за појасом, у очима покољење, кога брани:крстом, правдом и босиљком.Испраћа га бака зором, за чокот га душе веженемој дуго, немој снаго, до сокака глас допиредека чокањ у џеп ставља, јасновид га санак носи.Ко Немања Стефан да је, ушетао својим бдењем.