Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
230Марина Жинић ИлићНОВИНАРМоја узбуђеност због сусрета с Маријомзавршила се несаницом.Тог јутра сам кренула у правцу истокамој посао се приводи крајупутник у возу је оставио снажан утисакзато ваља путовати и сретати људе.Неколико седишта даљеседео је човек у карираној кошуљинеобичан, са уредном брадомдржао је марамицу у руциповремено је брисао зној са челапричао је смислено и дубокоо Србији, интелигенцији, о сељаку,и горућем.Питала сам како се зове и где радиу „ Политици “, рече ми, и настави:имам четворо деце...,све што не завршимо ми, мораће ониово је велика зајебанција,овде неко не ради како требаовде је превише појединаца, а премалонасу бари су крокодили, а ми смо жабе,жабе...Овде се више троши, а мање радиовде се пореметило које штаовде тек треба да се десида људи сиђу међу људеједино тако могу да видекакав је човек кад устаје на леву ногу.Помињао је тракторе, усеве и смртоносну ешерихију.Помислих, какве то има везе са намаи би ми жао што се промоли Београд,
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 231воз је - стигао на време!Да смо путовали до Москвеко зна шта би још изустио – новинар...На београдском перону поздрависмо секао да се никада више нећемо срести.Хвала, господине, рекох му на растанкуон се благо насмејаодмери ме од главе до пете и додаде:има нас, који истином прогонимо лажсамо да се још похватамо у колоСрбија би процветала.Да господине С... у праву стеклимнух главом, у знак одобравања.Опростите, ја ћу десноон се блажено насмеја, десно, десно...Помислих, како би било лепо да се опет сретнемоа, тако смо лепо разговарали...Да је наш разговор неко чуо и снимиоа можда и јесте, прислушкивање је данас ин.Ако нам свима крене на бољезнајте, то је због седмог јуна...годинекоји је држао час интелигенцији, декаденцији, провинцијенцији,глобализацији, малверзацији...Шта вреди причати нацији, кад онасве и да хоће, подучена Вуком и јаукомодвећ загледана у кору хлебапогледује у небо и гледакако да растегне од Понедељка до Уторка.
- Page 181 and 182: БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋ
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
- Page 185 and 186: Право слатко с резе
- Page 187 and 188: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 189 and 190: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 191 and 192: СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧ
- Page 193 and 194: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 195 and 196: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 197 and 198: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 199 and 200: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 201 and 202: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 203 and 204: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 205 and 206: Багери стоје, праши
- Page 207 and 208: ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИН
- Page 209 and 210: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 211 and 212: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 213 and 214: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 215 and 216: МИЉКОВИЋУ У ПОМЕНЗ
- Page 217 and 218: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 219 and 220: 6.Сричу га лењи, изб
- Page 221 and 222: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 223 and 224: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 225 and 226: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 227 and 228: Сретосмо се у Проме
- Page 229 and 230: ПРОДУЖАВА МЕ БАРКА
- Page 231: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 235 and 236: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 237 and 238: ПОВРАТАК, СЕБИЛице
- Page 239 and 240: Шест очију се укршт
- Page 241 and 242: земље ће ти бити пу
- Page 243 and 244: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 245 and 246: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 247 and 248: БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУ
- Page 249 and 250: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 251 and 252: ЉУБАВ И ГРЕХВриско
- Page 253 and 254: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 255 and 256: ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВПр
- Page 257 and 258: ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој
- Page 259 and 260: ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТК
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 265 and 266: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 267 and 268: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271 and 272: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 273 and 274: ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПР
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
230Марина Жинић ИлићНОВИНАРМоја узбуђеност због сусрета с Маријомзавршила се несаницом.Тог јутра сам кренула у правцу истокамој посао се приводи крајупутник у возу је оставио снажан утисакзато ваља путовати и сретати људе.Неколико седишта даљеседео је човек у карираној кошуљинеобичан, са уредном брадомдржао је марамицу у руциповремено је брисао зној са челапричао је смислено и дубокоо Србији, интелигенцији, о сељаку,и горућем.Питала сам како се зове и где радиу „ Политици “, рече ми, и настави:имам четворо деце...,све што не завршимо ми, мораће ониово је велика зајебанција,овде неко не ради како требаовде је превише појединаца, а премалонасу бари су крокодили, а ми смо жабе,жабе...Овде се више троши, а мање радиовде се пореметило које штаовде тек треба да се десида људи сиђу међу људеједино тако могу да видекакав је човек кад устаје на леву ногу.Помињао је тракторе, усеве и смртоносну ешерихију.Помислих, какве то има везе са намаи би ми жао што се промоли Београд,