Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 21НЕЉУДИЈАБлижи се зима, а ми подељени на овде и тамоисто као на југ и север, да не кажемисток и запад( прилично уприличени, на све или ништа ).Терамо нацифране прљаве облакеи она чудна, много спомињана семена.Бразде би се затрле, а камо ли врежеод нељудизма.Куда то идемо, људи, упита баба сокака?Ни одакле одговора, само ветарћућорећи од сунца до месецамери брзину светлости и звука...Роди се још једно српче, умре их двеста.Куда то идемо људи, упита баба сокака?Тамо се утопи дете, `амо отрована младежгоре на тавану обеси се снајка.По улицама лутају гладни пси, јефтини људи,( завлада неправда кавга и мука ).Скупог ли времена, скочише зејтинбрашно, шећер, млеко, месо, дрва, шибице...Ближи се зима, а ми подељени на јесте и није( било је и онда зала, али никад оволико ).Накотило се гамадије, сунце му жарконе зијаните децо, има посла само руку да је...Куда то идемо људи, труби баба сокака?Патријарх Павле крај звезде уснуо молифењер као жар усијан: Авај...Људи, Људи, Људи...