Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРОДУЖАВА МЕ БАРКАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 227Иване, Јоване...знам те данекад рана не зацели, а нова се ствараи крв се разлива по уморној кожиа нигде никог, само лавеж у грлу загребеа вражија одсвуд, и не престаје.Иване, Јоване, време сведок,долазе нови синови и кћерипадају на колена, гамижу, пужу...,дижу се лепетом крила, дишу на шкргеа једини лек, враћање себи.По који пут стављам крст на грудисањам неначету воду и свеж ваздух.Јоване, Иване...кад срце канесве мислим учиниће нас јачимиде се које куде и свако спасава по свомако ме прене злосве моје линије, покрети, сликепохрлиће пастиримапрошав кроз лук таме.Стаћу под крошњу добротеотпловити у тајни, невидљиви свет.Јоване, Иване...речи одабране и рукеда снесу Светлостоко подмлађено сунцем, пољупцемдуше израња, бојама покорава себе,иза речи, ћутње и тишинесликарски круг плеви звезде.Ноћ као цигарета, ишчезаваанђели и светлуцања у барци.У Христов долазак, будим се...око мене неки драги људиу мени молитва за Љубав и Мир.