Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

224Марина Жинић ИлићДВЕ КАПИ ИСТИНЕБабкину Симоњану, јерменском песникуСве моје златне рибицепотрошила сам на мање важне стварида их поново имам у шаци( и да палим свеће )прву бих упалила Господу, Христосу,Богородицидругу себи, трећу за непријатеље.Гледала бих право у небо, братеБабкинесачекала да се пламен претвориу пепеопепео у со, со у каменкамен у кремен, кремен у светлостсветлост у крв, крв у спасење.И ти би урадио исто, господинеСимоњано, кад би и онизавладао би савршен редникад не би било мога и твогасвет би опстао на нашем( овако, онако... )како ћемо се спасти од поплавапожара, земљотресамржње и злобе.Чини се, плач је толико јак( ми толико слаби )а време слика сећањем баркуникада даљи од себеникада ближи Арарат,благословене твоје и моје кајсијезамирисаше на душу.