Attention! Your ePaper is waiting for publication!
By publishing your document, the content will be optimally indexed by Google via AI and sorted into the right category for over 500 million ePaper readers on YUMPU.
This will ensure high visibility and many readers!
222Марина Жинић ИлићОБИЧНА ПЕСМАДушкуНа први поглед, рекло би се обичан човекживео обичан живот. Дружио се с обичнимљудима, писао обичне песме, шетао од кућедо школе, веровао у неки бољи свет. Вишенемао него имао. Брао оком сунце и маслачак.На поглед други: устајао, одлазио, долазиописао, дисао...У црној кошуљи, јакни, с каишемизлизаним панталонама, с торбом у руци.С мало речи и песмом што личи на глад.И заплакао и запевао и хлеб јео, да га не виде.На поглед трећи: боем и велики другодзивом ласта и жита, пропадањем облакапогледом на сат - честим и крилатимпремеравањем среће. С тајном везом којаурезује и преводи из смртног у завештање.На поглед Заувек: Свети Сава превео земног...ено дуга, усахла му туга, то Душко певау нама, свезује небеским звуцима и бојама.С Беспочетним путује кроз Бачку и Срем.Стопу земље једе, смехом ћилибара.На поглед без погледа: Последња странасвета. Амин што га још само спомињунеокаљана звона. Путовање кроз простор ивреме. Лилихип који враћа у босоноге дане.И чежња великих да остану добротом деца.
222Марина Жинић ИлићОБИЧНА ПЕСМАДушкуНа први поглед, рекло би се обичан човекживео обичан живот. Дружио се с обичнимљудима, писао обичне песме, шетао од кућедо школе, веровао у неки бољи свет. Вишенемао него имао. Брао оком сунце и маслачак.На поглед други: устајао, одлазио, долазиописао, дисао...У црној кошуљи, јакни, с каишемизлизаним панталонама, с торбом у руци.С мало речи и песмом што личи на глад.И заплакао и запевао и хлеб јео, да га не виде.На поглед трећи: боем и велики другодзивом ласта и жита, пропадањем облакапогледом на сат - честим и крилатимпремеравањем среће. С тајном везом којаурезује и преводи из смртног у завештање.На поглед Заувек: Свети Сава превео земног...ено дуга, усахла му туга, то Душко певау нама, свезује небеским звуцима и бојама.С Беспочетним путује кроз Бачку и Срем.Стопу земље једе, смехом ћилибара.На поглед без погледа: Последња странасвета. Амин што га још само спомињунеокаљана звона. Путовање кроз простор ивреме. Лилихип који враћа у босоноге дане.И чежња великих да остану добротом деца.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 223РАДИЧЕВИЋУИменујем сунце, да у оку пламиСве док постојимо, дотле нисмо сами.Пријатељи светла сабрани у зденцуПијмо Светлост на овом студенцу.На студенцу игривом и знаномСве док нисмо покривени травом.Колико смо себе другима далиТолико ћемо бити велики ил` мали.Нек се снага просијава листомПод пурпуром да смо душом чистом.Да је срце неодласком залогДубоки гласи звона карловачког.Опхрване грехом суза нек отпијеА истина исповедом мије.И све земно бесмртним окитиКад се родиш највеће је - бити.Коло плету многи РадичевићиА ко ће Га васкрсењем стићи.Кадa кренеш није важно ићиВећ... у ком трену, како се уздићи.Шапат слуте и мрави у травиСамо свитац фењер неба пали.Вечне птице од хлеба и солиРадичевић преклиње и моли.Мој пут врли - нека и не следи.Ко ме крстом - није - видео у себи!
Change language