Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

20Марина Жинић ИлићЈУТАРЊА СЛИКАЧовек, седе главе у тексас кошуљи, без рукемаше новинама испред киоска на Насељу,човеку седе главе, у тренерици, са прегрштпокупљених бесплатних новина из плеханекутије са повиком.Узми једне, шта си зграбио 30; побогу, шта ћети толико, једна по једна, да сваком буде.И наставља...Срам те било, због тебе ће неко да остане безновина. На то ће овај други: шта тебе брига,коме их носим. Ако те баш интересује носимнепокретнима. Зар их толико имаш, срамото,опет ће овај без руке.А народ унаоколо гледа и надодаје. Тај јенаучио да граби, одакле ли је дошао, мора да јемеђед, кад се прави луд, стигао из шуме...Људи или звери, помислих, или је човекчовеку вук. Тек, лепа јутарња прича. Утом,стиже и аутобус. Вуче се „ Двојка “ по асфалтурасутог октобра, а моје мисли се роје.Боже, исто је бацити псу - коску и човеку - новине,( читај „ 24 сата “ )!? Отимају се и једни и други,посустали у борби за више циљеве. Докле лидођосмо!?Из освештаног неба изгрејана реч уместоодговора: колико од пса до човека, толико одчовека до псине!