Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

214Марина Жинић ИлићРАЗГОВОР С АНДРИЋЕМЈе ли само од себе, или се тобомраскасабило времешто реч враћа празнинипритиснуту тешким испитом живота;на расклапању хоризонта,између стида и савестиприче о разореном пореклу.Није ли повратак слушање слутњиНобеловско награђивање трена бљеском сна;закључак се намеће самгладни језици теку, сати ћутње се разројепрелазећи преко насушних мостова тајни.Нису ли реке ту да однесу знаковекрај путатвоје верне пратиоце натоварене чекањемватра не мирује, бол је под планиномприповедач журида мимоиђе године суше,молитвом да смири све вике света.Јесу ли у кап сунца довољне журбеда отварају нове круговепритекле ускрснућем Долца,напор изазива нелагодуако се не смире ветрови твој глас је довољан,очима родним, очи да свезује.Ту се наше завршава, не држиш дуге говореразговарају човек и заборав, прегрштдозваних, недозванихуперених у ритам ноћи и данасад - кад ти споменик дижу чују сепитања разначиј си, хајде прозбори: пресеци, одбаци лажна.