Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

212Марина Жинић ИлићЗАУВЕК ОДАНА НЕБУНе могу другачије, него ходом праведникакроз уску стазу трагом река и облутаканапуштених облина, с песничким жаром.Не напуштам кућу коју волимзбог лептирице која ме душом враћаСветој српској земљи, Бранку на Стражилову,Српкињи у Врднику, Десанки у Бранковину,под Божје звоно.И кад сам с тобом и кад останем сама( а било је пада у бездно и узлета сунцу )одласка од себе и враћања међу цвркутекад суза крене из окада загрли празнинеи намигне подневу за векове света.Да сестра вина, босиока и Тропрстеиноверачке снаге устале из крвигута капљице насушне лепоте.За мало душевног мира и жељом да сеиздржиоткривалачки напор осмехнут ризницоми кад се време убрзава, кад варка кушакад је сунце српства на нишануи класје пада од упорне жеге.Кад пресушују речикад дете заплаче - у наручју не мајке.Увек некако с вечери, до првих петлованагна ме бол - на најдубљи Пев.