Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 209ГЕНПрикрадам се годинама да угасим ватру,што ми поглед мутида докучим тајну, што је срце зборида досегнем тај пламичак свестишто одводи до небеског царствабраним снове и детињство.По пољима ситних мрава, гмизаваца, жетелацаземља жедна сунца крене, ради менепристала сам на ту игру среће - болау загрљај пођох смело, у ген давних пољубаца.Пружам руку, од Прамајке својој мајци,од даљњега до ближњегачовек воли, вољен бива, ген треперав опет свладаето мене покрај тебе, шкољко мора, тражимо се,по све ужим стазицама.Пристадосмо да нас спомињу по заклетвипо књигама, Писму, по светим кандилимашто буде анђеле с престола мирада колевка нејач свија, језиком крштењамладост да нас преноси преко јутра и колена.Пристадосмо, ал` шта вреди, ко нас питаген нас дели и умножи, ген освоји и пркоси, теприноси, уз васкрслу давну жељу: хитни из мрака,усправи главу. Сви смо у Господу једно.