Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

200БРОДАЦМарина Жинић ИлићСаборовање првоПравом стазом живота на мост преко Раче.Као да ме тамо чекао неко топлог срца.И ја сам чекала Њега. И њих.Кад су се прсти сплели, све је личило на бајку.Коме је тад било до историје и брига.Семберија се китила ћутке, саборнозрнцима светлости и лепоте.Понудила је осмехе на праговима кућа.Покошену траву разузданих поља,широко корито Саве, Бистооку Дрину, цркве иДворове.Кидало је срце границе, а љубав се плелапреко кровова Тавне, пут манастира и Етно села.Опоменом „ Свемогућег “.Наталија је срела Јулију, Биља Виду, Симосве нас.Благослов је миловао душе, потом се огласишезвона на Духове.Горан је испробавао себе, Тамара,Тика, Божа, Ћетко,и да не ређам даље.На крају сливени у речи и слици говорисмо једно,душом излагача и небеске птице.Бродац је бројао до десет, славећи песникеи свице.И све боје неба - од златне до беле.Понеке су опомене хтеле, устрептале предСилом Свемогућег,што освештава, прашта, бије и гаца.И музејско је везло језиком отаца.На крају махање, чаврљање, разменаадреса и телефона.Њему се свидела она, он је и даље гледаоу житна поља и живописне булке.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 201Убрасмо ретке тренутке што превареи живота капљу од саме смрти.Врти сећање као да милосрђезапретена звезда изнова иште.Незаборав пије, смирај пласти, у недру живосветилиште,дописа траг по платну чедном и белом.Песницима не беше правошто се не распростреше по кругу целом, диљеммајске дуге.Збогом до године друге, стадоше у реддругарство, кикоти, поздрави и шале.У велике и кораке мале.Хеј, путници врли, ви што ће те пупољцивидела бити и на јави снити.Ако се поново сретнемо ( ја и ти )нека то буде смислено пред олтаром правде,иконе и свеца.А ми, Божја деца, да смо у јату анђела,што нас свукуд прати.Помози Велика Мати, сачувај на многаја љета.Озвездај путе мрава и човека, да сеисток и запад у нама помире.И мисли и дела осетом олире,да васиона пршти од здравице,што ближи и наздравља хлебу и вину.Обожи, умножи, усложи, просветли сваког ко хрлиОцу и Сину.И несрпско и српско да никог, никада не заболи.Води завештањем истине у зену, што се волиросом венца, славе, крви и слободе.И оде.Окрилаћена надо, не пахни, заогрни,зађи у срж надзвука, пријатељства и струне.Распуклог ока жеље ми врхуне:Да се сретамо у миру, здрављу и весељу.Са предом својим - трагајући.

200БРОДАЦМарина Жинић ИлићСаборовање првоПравом стазом живота на мост преко Раче.Као да ме тамо чекао неко топлог срца.И ја сам чекала Њега. И њих.Кад су се прсти сплели, све је личило на бајку.Коме је тад било до историје и брига.Семберија се китила ћутке, саборнозрнцима светлости и лепоте.Понудила је осмехе на праговима кућа.Покошену траву разузданих поља,широко корито Саве, Бистооку Дрину, цркве иДворове.Кидало је срце границе, а љубав се плелапреко кровова Тавне, пут манастира и Етно села.Опоменом „ Свемогућег “.Наталија је срела Јулију, Биља Виду, Симосве нас.Благослов је миловао душе, потом се огласишезвона на Духове.Горан је испробавао себе, Тамара,Тика, Божа, Ћетко,и да не ређам даље.На крају сливени у речи и слици говорисмо једно,душом излагача и небеске птице.Бродац је бројао до десет, славећи песникеи свице.И све боје неба - од златне до беле.Понеке су опомене хтеле, устрептале предСилом Свемогућег,што освештава, прашта, бије и гаца.И музејско је везло језиком отаца.На крају махање, чаврљање, разменаадреса и телефона.Њему се свидела она, он је и даље гледаоу житна поља и живописне булке.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!