Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 199СОКО БАЊАI.Пад се не мери падом, већ снагом устајања.Севне мисао, а ти на врху Ртња, Озрена...,козјим стазама у походе, дивљим купинама у око.Путиш то мало у великом, уграђујеш се словом.У торбици траг хлеба и соли, жеља за мироми по која реч за пријатеље.Врхови сунца млазе, небеска роса умива,Божански прсти миле.Грех под облак зађе, ношња показује сјај.Доле Милошев конак, расипа се фонтана слап.Сабор људи и пчела и меке приче далеких звона.Бог је створио лепоту. Још само да је сачувамо!II.Плету се молитве даље, вије се љубави коло.Ветар јаблане буди, јабланке срмом везу зоре.Помози Боже да свеће не догоре...Нелак је пут од подножја до врха.Одозго још тежи, јер наличи паду.Рески удах изнова пресеца реку.Од жубора ка Соко Граду, увек неко ходом својим.Колико их ишло пређе, оне после и не бројим.Уз мене су били многи и због тога сад не стојим.Рече облак сав голишав, снатри време,камен сину.Ево чувам домовину, у срцу ми јав и бреза,Гле водопад, капље звезда...Тад светлости кап се роди, те узвикнух:О, хвала Ти, Боже - Води!