Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 193ВОЈВОДИНАРаспојасала се и растегла као шарена хаљинана ветру. Тиха и блага као мирно моретек понекад заталаса, под шеширом добошара,а ношњама накићена, сиђе до нас трагом светлаи у души засветлуца, на тамбури месечине.Зађе ветром међ` пољане, где се жито златом кити.На изгреву сунца игра, а чигра је у зениту, пустис длана буба-мару, она оде преко Фрушке. У сутонусвице броји, а у зору видик пукне, звезда тоне полагано.Виногорјем додирне те, с тобом крене у атаре, пуносрце сунцокрета, благородно на длан стане.Све на дохват, и све близу, Ковиљ нам је у недрима.С ратарима, с рибарима, Банат, Срем и мила Бачкаа Тврђава записује.Пуца мирис до Дунава, кад тамо те Сава чека, да тиобраз помилује и таласом сан разигра. Где год одешда се вратиш у ту башту, ђерданицу шаренила.Све пурпуром до Палића, ето тебе покрај ђермапод липама у хладацу, све се бриге забораве.Са шафрана свет се види кад се Сремац доброжени. Од Мокрина до Сурчина преко Бешкемиле речи к`о воз спори. Кипи вино са усана, на Иригугрожђе беру. Тамо где је Стражилово, небо земљу учело љуби, век уназад корак враћа.Карловачко звоно буди, дрхти облак од молитве.Свеци дођу на опросте, Бог нам жито благослови.У рукама хлеб и вино и чесница са дукатом,од Божића до Васкрса под капцима дим тамјанасрцу тесно од лепоте, кад се јаве први петли.Кад с месецом Тиса цвета вилин коњиц залепршас ветрењачом и гускама у крошње се лавеж сели.За пољубац Милка спремна, чека Стеву на бундеви,закити ти ревер булка, гарав сокак момке спрема.Каменица са три лица, подиже се оком Змаја,Војводина као дуга, сабор боја и бескраја.