Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

188Марина Жинић ИлићПИСМО ЗА МАЈКУМајко, колико пута си оптрчала кругова сунцада би моја љубав била великакао душа васионеколико будних ноћиподарила мојим трепавицама самоће.У дане освитала и преплиталауливала мисли у плетенице хлебапропињала снове важним кораком.Падале су маглине, беху спотицањаниси учинила да станем, да останемоу ћорсокаку надањаувек си хтела више и боље, ниси жалила себе,ни бразде длана.Колена су точкови, на којима си превозилајутра и предвечерјаулазећи побожно у свако црвено словокалендара.Коса ти од свиле, кости од челикадала си више него други, дала, вишенего си ималасад се поносно рађаш с трешњама.Сваки пут као први пут, сваки пут изновау лику важног огледалас марамом и сукњом од поздера.Не прође ни једна вечерада не заблагодарим Господу на свемуда се не сетим босоногих дана.Повила се стварност као лилихиппокосила сенка далеких лутањати си наш гласник за пут.Слово завештањаспреман одговор на сва питања.